Adolfa Hitlera je obradovala vest o smrti američkog predsednika Ruzvelta, nakon čega je počeo da igra od sreće u svom bunkeru u Berlinu.
„To znači da ćemo pobediti u ratu“, uzviknu je on početkom aprila 1945. godine. Međutim, njegovo raspoloženje su uskoro promenilo kada su njegovi generali odbili da pokrenu beznadni kontranapad protiv nadolazećih ruskih snaga.
Ubrzo su tenkovi Crvene armije opkolili prestonicu i Hitler je shvatio da je kraj.
Poslednji sati života nacističkog lidera, koji uključuju samoubistvo njega i njegove ljubavnice Eve Braun 30. aprila nakon što su se venčali dan pre, tema su brojnih priča od kojih je svaka drugačija.
[adsenseyu1]
Međutim, najnoviji dokumentarac sa do sada neviđenim intervjuima ključnih svedoka iz Hitlerovog bliskog kruga donosi novu verziju ovih događaja.
Nacistički lider je poslednji put viđen u javnosti na svoj 56. rođendan 20. aprila 1945. godine, kada je podelio ordenje svojim vojnicima. Nakon toga, njegovi dani su se sveli na boravak u vlažnim sobama 9 metara ispod ruševina Berlina. Film „The Day Hitler Died“ (Dan kada je umro Hitler) otkriva kako je Hitler proveo poslednje dane svog života.
Originalne intervjue je 1948. godine napravio Majkl Musmano, američki sudija koji je predsedavao sudom za ratne zločine u Nirnbergu. Isfrustriran stalnim glasinama da je Hitler pobegao iz bunkera, on se odlučio da ispita svedoke o Hitlerovim poslednjim danima.
On je pronašao više od 100 svedoka koji su slobodno govorili o svemu od Hitlerovog brzinskog braka da uklanjanja njegovog tela.
Hitler je u bunkeru bio okružen sa još oko desetak generala i pomoćnika od kojih se tražilo da dva puta dnevno izveštavaju o stanju rata. Oni su se užasavali ovih sastanaka jer su znali da je nemačka vojska brojno nadjačana i to trostruko.
[adsenseyu4]
Među vojnicima koji su bili sa Hitlerom u bunkeru je bio i major Bernd fon Loringhofen, bivši tenkovski komandant i dobitnik nagrade Gvozdeni krst. On je rekao da je primetio kako Hitler iz dana u dan postaje sve manje ubeđen da će dobiti rat i da sve više razmišlja o samoubistvu.
„Bunker je postao mrtvačnica, a ljudi u njemu su postali živi leševi“, rekao je fon Loringhofen, koji je naveo da je Hitler kasnije poludeo. „Atmosfera je bila ukočena i niko se nije usudio da pomene Hitleru poraz.
Svako ko bi to uradio bi rizikovao da izgubi svoj život i živote svoje porodice. Podsticali smo njegovu nadu tako što smo govorili o tajnom oružju“.
Ono što je dokrajčilo Hitlera jeste bilo odbijanje njegovih vojnika da pokrenu kontraofanzivu protiv Sovjeta. Hitlerov ataše, Hajnc Lorenc, rekao je Musmanu: „Njegova vojska je bila poražena na svim frontovima, a on je naredio da pokrenu ofanziva.
Vojska je odbila da to učini. Kada je shvatio da vojska nije želela da ga posluša i da je poraz neizbežan, on je odlučio da se ubije“.
Traudi Junge, koja se pridružila Hitlerovom osoblju 1942. godine kada je imala 22 godine, sanjala je da će jednog dana postati plesačica. Međutim, rat je promenio njene planove i odabrana je da postane Hitlerova sekretarica jer je živela u Bavarskoj, Hitlerovom omiljenom delu Nemačke.
Jedna od njenih dužnosti je bila da otvara ljubavna pisma od žena koje su bile opčinjene Hitlerom, a njen poslednji zadatak je bio da napiše njegov testament.
„Nakon 22. aprila, on je stalno govorio o samoubistvu“, rekla je ona. „On je rekao da treba umreti u borbi, ali se plašio da će ga samo raniti i zarobiti. Nije želeo da padne u ruke Rusa. Isplanirao je da se otruje i da se upuca“.
Ona je navela da je Hitlerovo zdravstveno stanje bilo sve lošije i da je pio gomilu lekova. „Stalno su mu se tresle ruke. Jako se sramio toga i pokušao je to da sakrije“.
Hitler je takođe planirao da oženi svoju dugogodišnju ljubavnicu, Evu Braun. Pošto se sovjetska vojska nalazila samo nekoliko stotina metara od bunkera, Hitler i Braunova su 29. aprila napravili bizarnu ceremoniju. Braunova je nosila crnu haljinu, a svi prisutni su pili šampanjac. Svetlo je povremeno nestajalo zbog obližnjih eksplozija i prašina je povremeno upadala u bunker.
Manje od 40 sati kasnije, i mlada i mladoženja su bili mrtvi pošto je tridesettrogodišnja Eva odlučila da počini samoubistvo zajedno sa Hitlerom. Istu odluku je doneo i njegov ministar propagande, Jozef Gebels.
U svom testamentu, Hitler je naveo da se njegovo telo spali i da se borba protiv Savezničkih snaga nastavi. Spremio je otrov, koji je ipak odlučio da sipa svom nemačkom ovčaru Blondiju, a zatim se upucao.
Sekretarica Traudi Junge je ispričala američkom sudiji kako se Hitler ponašao u poslednja 24 časa dodavši: „Hitler se kretao kao živi mrtvac. Nije hteo da bude sam. Nekada su mu se svi divili, a tada više nije osećao ništa“.
Prisećajući se poslednjeg trenutka kada ga je videla, sekretarica je rekla: „Pružio mi je svoju ruku. Pogledao me je, ali mislim da me nije video“.
Autori dokumentarca su napravili repliku Hitlerovog bunkera u Glazgovu radi dramatizacije. Oni su prikazali prave događaje, uključujući i poslednji oproštaj Hitlera sa svojim osobljem kada im se zahvalio na službi.
Poslednji obrok Hitlera i Eve Braun su bile špagete sa dinstanim kupusom, a Eva Braun je nosila Hitlerovu omiljenu crnu haljinu od šifona.
Kratko nakon 3 popodne 30. aprila, iz Hitlerovih privatnih odaja se čuo jedan pucanj. Prvi je uleteo Artur Aksman, lider organizacija Hitlerova omladina, koji je kasnije ispričao Musmanu: „Pronašli smo Evu Braun kako sedi na sofi sa glavom naslonjenom na Hitlerovo levo rame. Bila je mrtva, ali je umrla od otrova. Hitler je pucao sebi u glavu“.
Hitlerovom osoblju je ostao još samo jedan zadatak: da se otarase njegovog tela kako ono ne bi postalo ruski trofej. Umotali su Hitlera i Braunovu u ćebad i izneli ih napolje gde su ih zapalili u jednom krateru.
Dok su njihova tela gorela, Hitlerovi čuvari su uputili svom lideru poslednji nacistički pozdrav. Kada su Rusi stigli, na tom mestu je ostala samo hrpa žeravice.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
