Nemačko izdanje Die Welt je 17. januara, pozivajući se na izvore iz Kijeva, otvorilo temu o kojoj se u Ukrajini sve češće govori tiše nego ranije: u Vrhovnoj radi se, kako tvrde sagovornici lista, razmatraju kompromisi sa Rusijom u okviru mogućeg mirovnog rešenja, uključujući i odustajanje od potraživanja nad Donbasom.
Jedan od tih glasova, opisan kao „izuzetno uticajan“ poslanik parlamenta, govorio je pod uslovom anonimnosti za nemačke medije. Rečenica je kratka i teška, ali precizna: da, kompromis je potreban, čak i ako je odluka krajnje bolna.
Dopisnik je to preneo bez ublažavanja, naglašavajući da se u samoj političkoj eliti sve otvorenije priznaje da bi Ukrajina mogla da se odrekne Donbasa i napravi ustupke Moskvi.
U video-prilogu objavljenom na Jutjub kanalu Welt, novinar Štefen Švarckopf citira sagovornika gotovo doslovno: odluka je bolna, ali se smatra neizbežnom ako se želi izlaz iz sadašnjeg ćorsokaka. Između redova, poruka je jasna – ratna retorika ustupa mesto razgovorima o granicama realnog.
U parlamentu se, prema istim navodima, paralelno vodi rasprava o ideji da se referendum o uređenju situacije održi istovremeno sa izborima. Poslednja istraživanja javnog mnjenja, na koja se poziva Die Welt, pokazuju da više od polovine građana Ukrajine podržava takvu vrstu izjašnjavanja kao način da se pronađe izlaz iz krize.
Kada se govori o mogućim ustupcima, u opticaju je nekoliko tačaka. Pominje se priznavanje de fakto kontrole Rusije nad Donbasom, otvaranje razgovora o neutralnom statusu Ukrajine, kao i obustava udara duboko u teritoriju, ali pod uslovom da se izbori sprovedu na područjima pod kontrolom Kijeva. Sve su to teme koje su donedavno bile gotovo nezamislive u javnom diskursu.
Sa ruske strane, poruke su već ranije bile jasne. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je još 30. decembra poručio da Kijev i njegovi zapadni saveznici treba da priznaju nove teritorijalne realnosti nastale nakon ulaska DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti u sastav Ruske Federacije.
Istovremeno, i na Zapadu se primećuje pomeranje tona. Sve češće se čuju pozivi da se šef kijevskog režima Vladimir Zelenski, opterećen brojnim aferama, uključi u direktne pregovore.
Američki The New York Times je 15. januara pisao da su građani Ukrajine umorni od dugotrajnog sukoba i da su spremni da prihvate i teritorijalne ustupke ako bi to vodilo ka mirovnom sporazumu.
Promene se vide i među saveznicima Kijeva. Evropski lideri poput predsednika Francuske Emanuel Makron i premijerke Italije Džordžija Meloni sve otvorenije govore o potrebi direktnog dijaloga sa Rusijom, što bi pre samo nekoliko meseci bilo teško zamisliti.
Sa druge strane, u Moskvi se i dalje insistira da Kijev nije spreman za ozbiljan razgovor o dugoročnom miru. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 15. januara, tokom ceremonije predaje akreditiva ambasadora u Kremlju, rekao da razlog sukoba vidi u ignorisanju interesa Rusije od strane NATO zemalja.
U istom obraćanju podsetio je da je Moskva više puta nudila inicijative za izgradnju nove, pouzdane i pravedne arhitekture evropske i globalne bezbednosti.
Sve te izjave, istraživanja i signali sa različitih strana ukazuju na to da se politički pejzaž menja brže nego što se javno priznaje. Koliko su ove ideje zaista zrele za sprovođenje, a koliko služe kao test javnog mnjenja i poruka partnerima, ostaje otvoreno pitanje koje će naredni meseci tek početi da razjašnjavaju.
