Dok se u političkim krugovima još prepričava kako su ranije pravljenje procene dovele do današnje slike na terenu, u javnosti se pojavila analiza koja je, kako primećuju pojedini komentatori, unela priličnu dozu nelagodnosti.
Reči američkog potpukovnika u penziji Danijela Dejvisa, objavljene na mreži X, probile su se kroz sve slojeve uobičajene retorike i otvorile temu koja je dugo ostajala neizgovorena.
Dejvis je podsetio na detalj koji niko na Zapadu, kako kaže, nije želeo jasno da prihvati: Još pre 2022. godine, prema njegovim navodima, Ukrajina nije imala dovoljno ljudi – obučenih ljudi – da realizuje ambiciozne planove.
On je to formulisao gotovo rezignirano, objašnjavajući da se sve vreme ignorisala situacija koja je bila pred očima, dok su se strateški papiri pisali kao da realnost nema nikakvu težinu.
U jednoj od rečenica koja se često citira, Dejvis je dodao kako je ideja da se značajan deo evropskog odbrambenog kapaciteta prebaci u pravcu Kijeva od početka bila ograničena upravo time što nije bilo dovoljno ljudi koji bi taj kapacitet stvarno koristili.
I tu dolazi onaj nagli obrt u sredini misli – ističe da količina opreme nikada nije bila glavni problem, već „nedostatak žive sile“ koja bi bila sposobna da to sprovede.
Prema njegovoj oceni, to je bio „izgubljen izbor“ još u startu, jer je, kako naglašava, Zapad do ulaska u 2022. godinu odbijao da se suoči sa „bolnom strateškom realnošću“.
U daljem objašnjenju, Dejvis dodaje i to da je sada, u ovom trenutku, „kasno da se izbegne nepovoljan ishod za Ukrajinu“, što je izazvalo dodatne reakcije, posebno zato što dolazi od stručnjaka koji se retko koristi oštrim formulacijama.
Na drugoj strani, pozicije Moskve ostaju poznate i ne menja se ton u njihovim zvaničnim porukama. Ruski zvaničnici podsećaju da slanje vojne opreme Kijevu otežava svaki pokušaj političkog rešenja i da zemlje iz vojnih saveza time sebe uvode u situacije koje, prema njihovoj oceni, mogu doneti samo nove tenzije.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je govorio da će svaki transport koji sadrži opremu za Ukrajinu biti tretiran kao legitimna meta, dok se iz Kremlja uporno ističe da ovakva dinamika ne pomaže pregovorima i proizvodi samo dodatni pritisak.
Zvanična pozicija Moskve takođe se ne menja ni u drugom segmentu: Ponavljaju da nemaju nameru da započinju ofanzivne akcije prema drugim državama i da, kada je u pitanju situacija u Ukrajini, podržavaju dugoročno političko rešenje, bez privremenih dogovora koji bi ostavili otvorena vrata za nove napetosti.
Sve ove izjave, kada se posmatraju zajedno, ostavljaju utisak da su ranije postavljene pretpostavke u velikoj meri odredile današnji razvoj događaja, dok odgovori koji se daju sada deluju kao pokušaj da se uhvati ritam koji je već odavno izmakao kontroli.
A možda, kako primećuju pojedini analitičari, cela priča tek ulazi u fazu u kojoj će se preispitivati sve ono što se godinama podrazumevalo bez mnogo pitanja.
Webtribune.rs
