Planovi Donalda Trampa da prisvoji Grenland ponovo su podigli tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Danske, dok su ankete pokazale da sve veći broj Danaca SAD doživljava kao ozbiljnu pretnju – veću nego Severnu Koreju ili Iran.
Prema najnovijem istraživanju YouGov-a, koje je objavljeno ekskluzivno za britanski list The Guardian, gotovo polovina Danaca (46%) sada vidi SAD kao veliku pretnju za njihovu zemlju, dok je istovremeno 78% ispitanika izrazilo protivljenje ideji da Grenland postane deo SAD.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ovo istraživanje, sprovedeno između 15. i 22. januara, dolazi u trenutku kada se evropski lideri sve više suočavaju sa izazovima koji dolaze iz Vašingtona.
Grenland, najveće ostrvo na svetu sa populacijom od samo 57.000 ljudi, formalno je deo Danskog kraljevstva, ali uživa značajnu autonomiju u unutrašnjim poslovima.
Ipak, Kopenhagen i dalje kontroliše spoljnu politiku i bezbednost ostrva. Istorijski posmatrano, Grenland je bio danska kolonija, a danas predstavlja ključnu geostratešku tačku u Arktiku – regiji od sve većeg interesa velikih sila.
Trampov interes za Grenland nije nov – još 2019. godine, tokom prvog predsedničkog mandata, američki lider je otvoreno govorio o ideji da SAD kupe ostrvo od Danske, što je tada izazvalo diplomatski skandal i ljutitu reakciju danskih vlasti.
Tramp je tada Grenland nazvao „odličnom nekretninom“, aludirajući na potencijalne ekonomske i geopolitičke koristi koje bi kontrola nad ostrvom donela Sjedinjenim Državama.
Danas, u kontekstu globalne trke za prirodnim resursima i strateškim položajem u Arktiku, njegov interes za Grenland samo je dodatno porastao. Ostrvo poseduje značajne rezerve nafte, gasa i retkih metala, ključnih za „zelene“ tehnologije, što privlači pažnju ne samo SAD, već i Kine i drugih velikih ekonomskih sila.
Trampova otvorena želja da SAD preuzmu Grenland ponovo je podstakla rasprave u Danskoj i Evropi o budućnosti odnosa sa Sjedinjenim Državama.
Danska premijerka Met Frederiksen krenula je u diplomatsku ofanzivu, posećujući Berlin, Pariz i Brisel kako bi osigurala podršku evropskih saveznika.
Nakon, kako se izveštava, „užasnog“ razgovora sa Trampom, Frederiksen je naglasila potrebu za evropskim jedinstvom u suočavanju sa novim izazovima u transatlantskim odnosima.
„Želim da cela Evropa drži zajedno, ne samo kada je u pitanju Kraljevina Danska, već i u širem smislu,“ izjavila je Frederiksen, nagoveštavajući da EU mora zauzeti čvršći stav u odnosu na SAD.
Njene reči odražavaju rastuću zabrinutost evropskih lidera zbog američkih spoljnopolitičkih poteza u eri Trampa, koji nagoveštava mogućnost još agresivnije politike u slučaju povratka u Belu kuću.
Američki lider je već istakao da SAD moraju preuzeti kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom radi „ekonomske bezbednosti“ i naglasio da bi ovakav potez bio „apsolutna neophodnost“ za SAD.
Jedan od najupečatljivijih nalaza istraživanja javnog mnjenja jeste promena percepcije pretnji u Danskoj.
Iako su tradicionalno američki saveznici, Danci sada u značajnoj meri vide SAD kao opasnijeg aktera na globalnoj sceni od Severne Koreje i Irana. Prema istraživanju, 46% Danaca smatra Ameriku ozbiljnom pretnjom, dok 44% deli isto mišljenje o Severnoj Koreji, a 40% o Iranu.
Međutim, ono što se nije promenilo jeste percepcija Rusije, koju 86% ispitanika i dalje vidi kao najveću pretnju, što ukazuje na snažan uticaj zapadnih medija i političke retorike.
Ovo predstavlja ozbiljan udarac za američki imidž u Evropi, gde su SAD tradicionalno viđene kao garant bezbednosti i stabilnosti. Sve veći broj građana i političara u EU počinje da preispituje transatlantske odnose, naročito u kontekstu sve izraženije američke unilateralnosti i potencijalne promenjene dinamike pod Trampovim rukovodstvom.
U samom Grenlandu, ankete pokazuju još veći otpor američkim ambicijama. Istraživanje koje je sprovela agencija Verian za danski list Berlingske otkrilo je da čak 85% stanovnika Grenlanda ne želi da ostrvo postane deo SAD, dok samo 6% podržava tu ideju, a 9% nije odlučno.
[
Međutim, ono što je značajno jeste da 72% Danaca smatra da konačnu odluku o budućnosti Grenlanda treba da donesu sami Grenlanđani, a ne Kopenhagen. To ukazuje na dugogodišnji osećaj nelagodnosti u vezi sa danskom kolonijalnom prošlošću i činjenicu da ostrvo i dalje nije potpuno nezavisno, iako uživa visoki nivo autonomije.
Grenlandski političari su već izrazili nezadovoljstvo danskim paternalizmom i sve češće pominju opciju potpune nezavisnosti, što otvara prostor za potencijalno geopolitičko nadmetanje između SAD, Evrope i Kine.
Planovi Donalda Trampa za Grenland nisu samo ekonomsko pitanje, već i pitanje globalne geopolitike, evropske samostalnosti i budućih odnosa između SAD i EU.
Danska, iako mala zemlja, sada se nalazi u središtu sukoba interesa velikih sila, dok njeni građani sve više izražavaju zabrinutost zbog američke politike.
Evropski lideri će morati da zauzmu jasan stav po ovom pitanju, dok se EU suočava sa sve složenijim izazovima, uključujući povratak Trampa na mesto predsednika SAD.
Ako Danska i EU ne pronađu način da se odupru američkom pritisku, ovo bi mogao biti samo početak mnogo šireg procesa preispitivanja odnosa između Evrope i Vašingtona.
Grenland je postao simbol globalne borbe za moć, resurse i teritorijalnu kontrolu – a odluke koje budu donete u narednim mesecima mogle bi imati dalekosežne posledice ne samo za Dansku i SAD, već i za ceo svet.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
