Dok vetrovi Arktika šibaju zaleđene obale Grenlanda, a termometar neretko pada i do minus četrdeset, danski vojnici se ne povlače — upravo tu, među snežnim bespućima, elita vežba tiho i uporno.
Jer, iako zvuči kao scenario iz satiričnog magazina, u Kopenhagenu su ozbiljni: Elitne jedinice se spremaju da brane Grenland – od Donalda Trampa. Da, dobro ste pročitali.
Nije to nova priča. Još od 2019. godine, kada je Tramp javno izneo želju da „kupi“ Grenland, što je izazvalo diplomatski mini-zemljotres, u danskoj političkoj i bezbednosnoj sferi više se ne šale sa ovakvim izjavama.
Tada su mnogi sve to prebacili u domen bizarnog, ali sada deluje da su Danci odlučili da ništa više ne uzimaju zdravo za gotovo. „Nismo više u 19. veku gde se teritorije kupuju preko stola“, rekla je tada premijer Mete Frederiksen — i ta poruka odzvanja i danas.
Danci sada obučavaju specijalce da deluju u najekstremnijim uslovima. Njihov arktički arsenal predvode jake snage: Elitni jegerski korpus, borbeni ronioci i zloglasna patrola „Sirius“, koja doslovno jaše psećim zapregama po glečerima severoistočnog Grenlanda.
Ove jedinice ne treniraju samo da izdrže mraz i vetar koji seče do kostiju, već i da odgovore na bilo koju pretnju – bilo da se radi o terorizmu, špijunaži ili pokušaju uticaja na teritorijalni status ostrva.
Ali zašto sad? Jedan sagovornik je šeretski dobacio: „Zato što Tramp ne zna da zaboravi.“ A možda i nije samo šala. Bivši predsednik SAD, sada opet politički aktivan, poznat je po nepredvidivosti.
A Grenland nije bilo kakvo parče leda. To je teritorija bogata redkim zemnim elementima, strateški pozicionirana između Evrope i Severne Amerike, sa značajem koji naglo raste kako arktički led nestaje i otvara nove rute i resurse.
Grenland je još uvek autonomna oblast unutar Kraljevine Danske, sa sopstvenim parlamentom i sve glasnijim težnjama ka nezavisnosti.
Međutim, kada se pojavi pretnja da bi neko sa strane mogao da ga „pripoji“, danska država reaguje kao medved probuđen iz zimskog sna – spor, ali nezaustavljiv.
I tu je srž cele stvari. Nije ovde reč o Trampu kao osobi, već o onome što on simboliše: Geopolitičku težnju velikih sila da sebi prigrabe još jednu šahovsku figuru na tabli Arktika.
I dok se u Vašingtonu raspravlja o tome da li je Trampova ideja bila biznis trik, provokacija ili strateški bljesak, u Kopenhagenu se spremaju kao da je pretnja stvarna.
Danske vlasti insistiraju da samo narod Grenlanda ima pravo da odlučuje o svojoj budućnosti. I u tome su nepopustljivi. Ipak, geopolitička realnost često nadjača čak i najčistije principe. „Ko kontroliše Arktik, kontroliše budućnost“, kažu neki stratezi.
Ako išta, ova priča pokazuje da svet sve više liči na ledenu ploču – sklisku, nepredvidivu i spremnu da pukne pod pritiskom. A na Grenlandu, izgleda, više niko ne čeka da neko prvi baci kamen.
Možda na kraju ipak nije Tramp ono čega se Danci boje. Možda je to svet u kome se granice više ne pomeraju ratovima, već tvitovima i biznis ponudama.
Ali baš zato, vojnici u belim uniformama i dalje marširaju kroz sneg – jer nekad je najopasnija pretnja ona koja dolazi s osmehom i čekovnom knjižicom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
