Zašto je naša planeta upravo zabeležila svoj najkraći dan od početka praćenja kretanja?
Naša planeta je postavila rekord za obavljanje jedne rotacije brže nego što su naučnici ikada ranije zabeležili, prema TimeAndDate.com.
Zemlja se jednom rotirala oko svoje ose u sredu, 29. juna, za 1,59 milisekundi manje od 24 sata.
Zemlji je potrebno tačno 24 sata da se jednom okrene oko svoje ose, zar ne? Skoro da, ali ne baš.
Do pre nekoliko godina se smatralo da se Zemljina rotacija usporava nakon nekoliko uzastopnih merenja atomskim satovima od 1973.
Međunarodna služba za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS) je čak počela da dodaje prestupne sekunde s vremena na vreme kako bi nadoknadila sporije okretanje (poslednji put se to dogodilo 31. decembra 2016).
Tokom dužeg vremenskog perioda to još uvek može biti slučaj—Rotacija Zemlje može, generalno, i dalje da se usporava, piše Forbes.
Na kraju krajeva, Mesec postepeno usporava Zemljinu rotaciju. Njegovo gravitaciono privlačenje izaziva plimu i oseku i čini orbitalnu putanju Zemlje oko Sunca blago eliptičnom.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina atomski satovi su pokazali da se rotacija Zemlje sada ubrzava. U stvari, mogli bismo da započnemo period od 50 godina kraćih dana.
Naučnici su 2020. zabeležili 28 najkraćih dana od 1960. Prošle godine taj trend nije nastavljen, a najkraći dan 2021. bio je duži nego prethodne godine.
Međutim, 29. juna 2022. naša planeta je završila svoj najbrži obrt do sada, nakon čega je ubrzo usledio dan koji je trajao 1,50 milisekundi manje 26. jula 2022.
Prethodni rekord za najkraću rotaciju bio je 19. jul 2020. godine, kada je Zemljina rotacija trajala 1,4602 milisekundi manje od 24 sata.
Zašto se Zemlja ubrzava?
Uzrok različite brzine Zemljinog okretanja je nepoznat, ali postoji mnogo teorija:
-Topljenje glečera znači manju težinu na polovima
-Kretanje unutrašnjeg rastopljenog jezgra naše planete
-Seizmička aktivnost
-„ Čendlerovo kolebanje“ — kretanje Zemljinih geografskih polova preko njene površine
Zašto je brzina Zemljine rotacije važna
Ubrzana rotacija Zemlje ima posledice jer atomski satovi — koji se koriste u GPS satelitima — ne uzimaju u obzir promenu rotacije Zemlje.
Ako se Zemlja okreće brže, onda dolazi u istu poziciju malo ranije. Pola milisekunde je jednako 10 inča ili 26 centimetara na ekvatoru. Ukratko, GPS sateliti — koji već moraju biti ispravljeni zbog efekta Ajnštajnove opšte teorije relativnosti (kriva prostora i vremena) — brzo će postati beskorisni.
Postoje i potencijalno zbunjujuće posledice za pametne telefone, računare i komunikacione sisteme, koji se sinhronizuju sa serverima Netvork Time Protocol (NTP). Definiše se kao broj sekundi od 00:00:00 UTC 1. januara 1970.
Da bi rešili sve ovo, međunarodni merioci vremena će možda morati da dodaju negativnu preskočnu sekundu — „sekundu pada“. Iako se Zemlja možda već okreće onoliko brzo koliko će ikada biti, uz neizbežno usporavanje.
Samo će vreme pokazati šta će se zbog svega ovog dogoditi.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Webtribune.rs
