Naslovnica SPEKTAR Da li je Rusija u nevolji – Ko će kupovati rusko gorivo...

Da li je Rusija u nevolji – Ko će kupovati rusko gorivo umesto Evropljana?

Evropa nije spremna da napusti ruski ugalj, nije lako naći alternativu, zabrana uvoza odložena je za četiri meseca.

Rusija, u međuvremenu, prelazi na Aziju, iako Kina ima dosta svojih sirovina, pišu RIA Novosti.

Kad nema saglasnosti u EU

Evropska unija je u petak usvojila peti paket antiruskih sankcija. Hteli su da uvedu embargo na ugalj od jula, ali su ga „zbog nemačkog pritiska“ pomerili za avgust. „Treba nam vremena da pronađemo dobavljače“, rekao je kancelar Olaf Šolc.

Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice.  OVDE

To će Rusiju „lišiti još jednog važnog izvora prihoda“, radovala se ranije na Tviteru šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Međutim, nastao je spor oko ugovora: zabraniti postojeće (a oni su mnogo meseci ispred) ili samo buduće.

Osim toga, ne možete odmah zameniti toliko uvoza. Istorijski gledano, Evropa je bila najveći kupac ruskog uglja. Prošle godine isporuke su povećane za deset odsto, na 50,5 miliona tona. Ovo je četvrtina ukupnog izvoza.

Glavni potrošači su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija. Tamo je udeo Rusije 60 odsto. Francuska ima 30.

Gubitak takvih kupaca je neprijatan, ali nije kritičan, kažu analitičari. „Ovo je četiri do pet milijardi dolara. Međutim, rudari su bili spremni na takav scenario zbog evropske kampanje dekarbonizacije“, objašnjava Andrej Loboda, direktor u BitRiveru.

Zalihe su već smanjene. Malo po malo, nezatraženo se preusmerava na druga tržišta, uglavnom u Aziju. U 2021. tamo je prodato 129 miliona tona, uključujući i Kinu.

Kina je najveći svetski proizvođač uglja: četiri milijarde tona godišnje. Ali rastućoj kineskoj ekonomiji treba više.

„Ne tako davno, Peking je raskinuo ugovor sa Australijom, koja je takođe u prvih 10 po proizvodnji“, rekao je Mihail Kogan, šef odeljenja za analitička istraživanja na Visokoj školi za finansijski menadžment.

To je učinjeno zbog činjenice da je Kanbera optužila Kinu za širenje koronavirusa. Australija proizvodi oko pola milijarde tona termalnog i koksnog uglja. Sedamdeset pet odsto je za izvoz. A četvrtina je bila u Kini.

Prodaja sa popustom

Rusija će preusmeriti ugalj u zemlje Azijsko-pacifičkog regiona (APR), siguran je potpredsednik Vlade Aleksandar Novak. „Jednostavno, sve zavisi od logistike, od troškova. To je moguće preko morskih luka, koje su kod nas nedovoljno iskorišćene. Na tim pitanjima rade i kompanije za ugalj“, rekao je on. I dodao da slobodnih kapaciteta ima, na primer, u lukama Crnog i Baltičkog mora.

Ali, najverovatnije, ugalj će morati da se prodaje sa popustom, kao što je sada nafta. Indija je za mesec i po dana kupila rekordnih 14 miliona barela Urala (za celu 2021. bila je 16 miliona). Na popustima za NJu Delhi, Rusija dnevno gubi oko 12 miliona dolara.

Po svemu sudeći, isto će biti i sa ugljem. Indija je 2021. godine nabavila pet miliona tona, pokazuju podaci Centralne dispečerske službe kompleksa za gorivo i energiju. To je šest puta više nego 2020. A za januar – februar 2022 – milion.

„Tamo neće odbiti ruske energente. Indijci ne veruju u zapadne bajke o brzoj zameni. Radije uzimaju sirovine po povoljnoj ceni za sebe“, kaže Mihail Kogan.

Prema pisanju indijskih medija, NJu Delhi razmatra mogućnost obračuna sa Moskvom u rupijama. Time žele da izbegnu sankcije Zapada.

Potencijalni kupci su i Bliski istok: Pakistan i Iran.

Cene su porasle

Evropska unija računa na snabdevanje iz Australije, Južne Afrike i Sjedinjenih Država. Amerikanci su 2021. povećali izvoz za skoro četvrtinu, a 2022. očekuju povećanje od tri odsto. Međutim, prevoz će koštati više nego iz Rusije. Shodno tome, cene će biti veće.

Druga alternativa je Novi Zeland ili Indonezija. DŽakarti su se već približile Italija, Španija, Poljska i Nemačka. Ali tu je prioritet domaće tržište.

Australija takođe navodi ograničene mogućnosti. Sirovine iz drugih zemalja koštaće Evropljane još više.

A Evropi je potrebno mnogo uglja: oko 90 miliona tona godišnje. Nemačka sama kupuje 26-27 miliona. Mnogo zavisi od posvećenosti čistoj energiji. Ako se ublaži zabrana eksploatacije uglja unutar EU, može se smanjiti uvoz. Ali za sada elektrane prelaze na prljavo gorivo.

Proizvodnja električne energije iz uglja povećana je za devet odsto prošle godine, navodi Međunarodna agencija za energetiku.

Prema Fraunhofer institutu za solarne energetske sisteme ISE, u prvoj nedelji marta evropske elektrane su sagorele jedan i po puta više čvrstog goriva nego u istom periodu 2021. godine.

Fjučersi za sledeću godinu u severozapadnoj Evropi porasli su za 6,5 odsto na 230 dolara po toni. Majski ugovori su porasli za 11 na 330. U SAD su kotacije prvi put od 2008. premašile sto.

Sada postoji povećana potražnja za svim energetskim resursima. Zabrana uvoza ruskog uglja samo će podići cene.

Webtribune.rs