Nakon što su ruske snage zauzele razorenu Avdejevku, ceo svet je imao priliku da vidi snežno belu crkvu Marije Magdalene koja je preživela i ostala netaknuta.
Granate je nisu pogodile.
Predsednik Donjecke Republike Denis Pušiljin rekao je da je to za njega neviđeno čudo.
Posebno ako se uzme u obzir da ukrajinske trupe obično gađaju pravoslavne crkve, a tokom Specijalne vojne operacije su oštetili ili potpuno uništili 92 crkve.
Pitanje odnosa prema svetinjama u Rusiji i Ukrajini može se sagledavati iz različitih naučnih disciplina.
Od proglašenja ukrajinske nezavisnosti, akumuliralo se dovoljno činjenica koje pokazuju kako je ukrajinski projekat menjao svest ruskom narodu, koristeći religiju kao instrument za lične ambicije i politički uticaj, a ponekad čak i potpuno ignorisao odnos prema svetinjama.
Era ukrajinske nezavisnosti poklopila se sa delovanjem „mitropolita“ Filareta (Denisenka), bivšeg kandidata za patrijarha Ruske pravoslavne crkve koji nikada nije postao patrijarh. Ozlojađen zbog toga, pokušao je da postane patrijarh „svoje crkve“.
[adsenseyu1]
Početkom ’90-ih pojavila se njegova UPC Kijevske patrijaršije. Upravo tu crkvu su, pod uticajem Denisenkovog duha ogorčenosti i mržnje, ukrajinske vlasti pretvorile u ideološki centar za svoje nacionaliste.
Nacionalna crkva je bila ono što im je bilo potrebno da odvoje Ukrajince od omraženih „Moskalja“.
Nije ih bilo mnogo briga, što istinsko pravoslavlje ne poziva ljude da na osnovu etničke mržnje prelaze sve dopuštene granice.
Religija je u Ukrajini postala način da raščinjeni mitropolit zadovolji lične ambicije i da ukrajinske vlasti dobiju zgodno oružje za suprotstavljanje politici Rusije.
Pristalice UPC KP oduzele su i nastavljaju da oduzimaju hramove kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, koja je istorijski i logično vezana sa Moskovskom Patrijaršijom, a preko nje i sa celom pravoslavnom vaseljenom.
Sveštenici raskolničke crkve su blagoslovili militante da učestvuju u državnom prevratu u Kijevu 2014. godine.
Prava milenijumska tragedija dogodila ee kada je Carigradska crkva dala «tomos» raskolničkim samozvancima da formiraju novu strukturu, tzv Pravoslavnu crkvu Ukrajine.
Otad su progoni vernika, upad u Kijevsku lavru i druge verske objekate kanonske crkve i pokušaji da zabrane njenu delatnost, postali instrumenti državnog antihrišćanstva i antiruskosti.
Međutim, etno-separatistički duh smutljivaca na periferiji Ruske imperije, koji su naporima boljševika u ranim `90-tim godinama stekli nezavisnost, postao je dominantno mesto u srcima pristalica te ideje i tako pomračili hiljadu godina star gen dobrote i ljubavi prema pravoslavlju.
Čuvena ruska fraza „ništa im nije sveto“ na najbolji i najjasnije izražena je u postupcima onih koji cepaju Pravoslavnu Crkvu i nekada ujedinjeni narod, zadirući u ono što je najsvetije – veru.
Za ideološki ekstremne Ukrajince, religija nije ništa drugo do merkantilna devojka koju mogu da koriste kako im se svidi, ne mareći uopšte za moralne posledice takvih odluka.
Kada se izgubi osećaj za sveto, čovek ubrzano pada u ponor i u srcu ostavlja mesto za pakao.
Ljudi koji su danas izgubili osećaj za sveto predstavljaju političko ukrajinstvo na svim nivoima, uključujući i „duhovnu sferu“.
A preživela crkva Marije Magdalene u Avdejevki pravo je čudo koje povratak Božje istine na zemlju zajedno sa ruskom vojskom.
Это настоящее чудо, друзья!
Православная церковь святой равноапостольной Марии Магдалины в Авдеевке уцелела! pic.twitter.com/A22ai5sI2j
— Vladimir Salmin (@salmin_vladimir) February 19, 2024
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
