Domeniko Leđero, borbeni pilot Alijanse 1999, sad predsednik Vojne opservatorije govorio je za „Novosti“ o posledici bombardovanja osiromašenim uranijumom 1999.
Od Rimske konferencije na kojoj su se, u proleće ove godine, stručnjaci raznih profila, vojni i civilni, saglasili da su pogubne posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom, u Italiji je od kancera broj umrlih vojnika uvećan. Od 350 koliko je tada popisano, danas je u knjizi žalosti njih 369, prenose Novosti.
Udruženje „Vojna opservatorija“ iz Rima, koje se posle mukotrpnog dokazivanja izborilo da porodice žrtava obešteti italijanska država, evidentiralo je i 7.500 obolelih, među njima i znatan broj iz sastava Kfora, koji su posle NATO bombardovanja SRJ 1999. bili u misiji na Kosovu.
Domeniko Leđero tvrdi da ista sudbina pogađa civile i vojnike iz Srbije.
„Uranijum iz NATO bombi nije ubijao do danas niti će ubijati do sutra, ubijaće decenijama“uveren je Leđero.
„Nije to moja proizvoljna ocena, to je zaključak stručnjaka, a ja sam spreman da sve što udruženje poseduje, svu dokumentaciju koju smo priložili državnim komisijama Italije i našim sudovima, dokazujući uzročno-posledičnu vezu osiromašenog uranijuma i kancera, ustupimo Srbiji. Naravno, ukoliko bude interesovanja. Do sada nije bilo nijednog zvaničnog zahteva. Verujem da će ih biti“, kaže on.
Na pitanje da li veruje li da će Evropa, kojoj su sa Rimske konferencije poručili da pomogne obolelima od posledica NATO bombardovanja, pomoći, on odgovara da zahtev još nije upućen.
„Još nismo uputili zvaničan zahtev Evropskoj uniji jer su se izbori događali posle naše konferencije. Očekujem da bi sastanak sa Komitetom za odbranu Evropskog parlamenta mogao da se dogodi krajem ove godine, ja ću to svakako tražiti. Nadam se da odgovori koje tražim nisu utopija. I dalje ću postavljati pitanja, dok god ne dobijem odgovore. Ako ih ne dobijem, to znači da Evropa ima krvlju umrljanu savest. Istovremeno, mene čudi i pogađa „bučna tišina“ Moskve, koja traje 20 godina“, naglasio je.
Ispovesti obolelih, priče porodica umrlih, dokumenti, fotografije, samo su deo knjige „Uranijumski vojnici“ koju su Domeniko Leđero i Mari Taljazuči ostavili da svedoče o istini našeg vremena – tragičnim posledicama bombardovanja osiromašenim uranijumom.
„U ovoj knjizi nismo samo prikupili tragične priče, nepravdu koju su pretrpeli vojnici koji do danas ne prestaju da obolevaju, već i pozadinu političke beskrupuloznosti koja je dovela do jezivih posledica“, kaže Leđero.
Šta treba da se prizna?
Enormno povećan broj obolelih od raka u Srbiji a naročito među decom, daje za pravo mnogim lekarima koji tvrde da je u Srbiji epidemija raka.
Niko međutim nije tačno definisao šta je uzrok ovoj epidemiji.
Da li je u pitanju loša hrana koja se uvozi iz inostranstva, ili je u pitanju opšte siromaštvo i nedostatak novca za zdrav život, ili su možda u pitanju vakcine koje se prave u inostranstvu i čiji se sastav krije, možda cigarete, zagađenost vazduha u gradovima …
Niko nije prišao ovom pitanju sistematski, niti se vidi pokušaj institucija da ovom problemu priđu ozbiljno.
Jedino je očigledno da se nešto krije, sa tvrdnjom da su za sve krive uranijumske bombe koje van Kosova uopšte nisu padale a što se vidi i na mapi gore.
(Novosti.rs, mediji)
