Čak i ako uspemo da izbegnemo samouništenje kao rezultat još jednog svetskog rata ili, recimo, klimatskih promena, još uvek postoje mnoge egzistencijalne pretnje za koje bi bilo dobro da se pripremimo.
Najčešće se može čuti šta će nam stići iz svemira, pa je čovečanstvo počelo da se priprema za ovaj događaj razvijajući sisteme za praćenje, jer ne želimo da završimo kao dinosaurusi.
Ali u nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Nature, stručnjaci kažu da je opasnost od asteroida zasenila onu čija je verovatnoća mnogo veća:
„Tokom sledećeg veka, verovatnoća vulkanskih erupcija velikih razmera je stotinama puta veća od udara asteroida i kometa zajedno.
Vlade i svemirske korporacije troše stotine miliona dolara godišnje na planetarnu odbranu.
Na primer, NASA-ina DART misija, usmerena na testiranje tehnologije za promenu orbite asteroida, koja će se desiti u oktobru, koštala je oko 330 miliona dolara.
Ovo je mala cena s obzirom da bi nas ova tehnologija u budućnosti mogla spasiti od uništenja usled udara asteroida, ali naučnici smatraju da ne samo da nema uporedivih investicija za pripremu super-erupcija, već ih praktično nema uopšte.
Vulkani, za razliku od asteroida, već su ovde na Zemlji. Oni ne samo da su rasuti širom planete, već su često okruženi živopisnim predelima koji kriju njihov destruktivni potencijal.
Prema Geološkom institutu SAD-a, poslednja super erupcija dogodila se pre oko 22.000 godina, a njihova učestalost je u proseku svakih 15.000 godina, što znači, u granicama greške, možda živimo u vremenu kada bi nova super erupcija mogla da se desi svaki dan.
Poslednja dovoljno jaka erupcija, koja nije dostigla prefiks „super“, sa magnitudom od 7, dogodila se 1815. godine na planini Tambora u Indoneziji.
Oko 100.000 ljudi je umrlo, a pepeo i prašina ispušteni u atmosferu snizili su globalnu temperaturu u proseku za oko 1 stepen Celzijusa, zbog čega je naredna godina postala poznata kao „Godina bez leta“, praćena propadanjem useva i, kao posledice, glad, izbijanja bolesti i nasilja.
Da, praćenje aktivnosti vulkana se od tada poboljšalo, kao i naša sposobnost da mobilišemo globalnu podršku za pomoć u katastrofama, ali to može (najverovatnije će) biti dovoljno da nadoknadi sve rizike sa kojima se sada suočavamo.
Svetska populacija se osmostruko povećala od ranih 1800-ih, a neke velike urbane oblasti su cvetale u blizini opasnih vulkana.
Globalizacija različitih procesa, uključujući trgovinu, dovela je do ukupnog razvoja, ali može postati problem, jer šokovi u jednom delu planete mogu izazvati nestašicu hrane i druge krize u drugim.
Inače, u studiji iz 2021. zasnovanoj na podacima iz drevnih ledenih jezgara, istraživači su otkrili da su intervali između ogromnih erupcija stotinama ili čak hiljadama godina kraći nego što se ranije mislilo.
Stručnjaci smatraju da je potrebno više ovakvih istraživanja, kao i interdisciplinarni rad u cilju razvoja sredstava za praćenje i predviđanje posledica identifikovanjem rizika za trgovinu, poljoprivredu, energetiku i infrastrukturu, kao i upozoravanjem.
Generalno, naučnici veruju da je čovečanstvo danas potpuno nespremno za ovu opasnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
