Izbliza, sve što je vidljivo su neki srušeni zidovi među grmovitim žbunjem, gomila pokrivena osušenom travom, suva rečna jaruga.
Ali za profesora Karim Sadr i njegov tim arheologa sa Univerziteta u Johanesburgu Vitvoterstrand, ruševine u Kvenengu kriju neverovatnu priču o dugo izgubljenom gradu.
Nova laserska tehnologija je otkrila da je Kveneng, koji se nalazi 50 km južno od glavnog trgovačkog grada Južne Afrike, nekada bio uspešna metropola sa stotinu domaćinstava, velikih okupljanja, mnoštva zidanih porodičnih kompleksa i užurbane trgovine. Uništen je od strane kraljeva koji su kontrolisali trgovinu, vodili ratove i sporove protiv drugih sličnih gradskih utvrđenja.
[adsenseyu1]
Otkrića nisu važna samo za Južnu Afriku, za koju neki još uvek tvrde da je uglavnom bila nenaseljena pre nego što su beli doseljenici kolonizovali zapadnu obalu i onda izgurali starosedeoce, već za ceo afrički kontinent.
U poslednjim decenijama istraživači su konačno prikazali da su stavovi zapadnih imperijalista i istoričara, koji su Podsaharsku Afriku odbacili kao ogromnu pustoš koja čeka evropsku civilizaciju, bili totalno pogrešni.
Umesto toga, naučnici su istraživali bogatstvo, moć i prefinjenost gradova i civilizacija poput Velikog Zimbabvea, Carstva Mali, Kraljevine Benin i mnoge druge. Istraživači su takođe otkrili da se kontinent, koji je bio deo globalnog ekonomskog i intelektualnog sistema, menjao od 15.veka, dakle pre nego što su Evropljani stigli.
Nedavni talas istraživanja je otišao korak dalje, otkrivajući nove tragove trgovačkog, poljoprivrednog i urbanog razvoja.
,,Sada shvatamo da je tamo postojala povezanost između naselja i trgovaca duž veoma velikih teritorija. Nisu imali nijednu veliku lokaciju, a ostavili su ograničene pisane i usmene tragove tako da je ovo ostalo ispod radara“, rekao je Tomas Vernet Habask, johanesburški istoričar sa Sorbone, ekspert za istoriju prekolonijalne Afrike.
Kveneng je bilo jedno od nekoliko velikih naselja, duž južnih delova današnje Južne Afrike, koje je bile naseljeno etničkom skupinom Tsvana, mnogo vekova pre nego što su prvi evropski doseljenici stigli. Mnogi od ovih utvrđenja su razoreni u nasilnim prevratima početkom 19. veka ali broj stanovnika nije u potpunosti smanjen.
Postojanje Kveninga je bilo poznato decenijama, ali nova laserska tehnologija je otkrila njegov stvarni obim. Laserski sistem radi na sličan način kao i radarski, samo što umesto radio talasa sistem šalje laserske impulse. Računar zatim pretvara impulse u sliku visoke rezolucije, sa koje arheolozi mogu da rekonstruišu izgled oblasti u prošlosti.
Izgleda da je grad bio podeljen u tri glavne četvrti koje se prostiru na 20km2 sa dva veoma velika ograđena kamena zida gde su možda držali stoku.
,,Ako su svih 900 domaćinstava, za koje smo našli tragove, nekada bili nastanjeni, onda je populacija mogla da broji preko 20.000 stanovnika, ali reference su date i za druge gradove u regiji, tako da ih je verovatno bilo oko 5000“, rekao je Sadr.
Takođe je pronađen i dokaz o znatnoj sofisticiranosti. ,,Postojalo je četiri ili pet nivoa lokalne vlasti, verovatno organizovane po godinama, kako bi se mogle pozvati na civilni rad ili rat. Oni su sahranjivali bitne pokojnike ispod centralnih zidova ograđenih za stoku ali postojala je veoma jaka egalitarna tradicija pa se kralj nije isticao“, kaže Sadr.
Pronaći tačan datum kraja Kveninških dana kao glavne metropole je veoma teško, jer postojeće arheološke tehnike nisu tačne decenijama. Ali moguće je da su poslednji dani grada bili prepuni straha i nasilja, da je grad bio žrtva haotičnog konflikta zvanog Emveken, ili velikog rasturanja izazvanog od strane vojne ekspanzije Zulu kraljevstva na krajnjem jugu.
Prethodna iskopavanja tima sa Univerziteta Vitvoterstrand iskopala su tri kuće u gradu koje su izgleda namerno uništene vatrom. Životinjske kosti, oružja i vredne stvari poput perli, su ostavljene ukazujući da su ukućani otišli u žurbi.
,,Moja pretpostavka je da je ceo grad žestoko napadnut. Pitanje je da li je bio totalno uništen“, rekao je Sadr.
U Južnoj Africi takva pitanja već dugo imaju političku dimenziju. Istorija trgovačke zemlje Mapungubve, koja je bila sposobna da stvori predivne zlatne objekte pre 800 godina, je bila namerno uklonjena od strane rasističkih zvaničnika tokom ere aparthejda.
Želeli su da sakriju dokaze da, zemlja okupirana od strane belih doseljenika, ne samo da je bila dom velikih afričkih civilizacija već takođe i lokalnog stanovništva, kog su oni odbacili kao jedino sposobnog samo za fizički rad, a koje je stvaralo tako prefinjena umetnička dela.
Rad u Mapeli, za kog se mislilo da je bio mali grad pod upravom Kraljevine Mapungubve, pokazuje da je utvrđenje bilo mnogo veće nego što se mislilo. Arheolozi su pronašli hiljade staklenih perli, što ukazuje da je bio trgovački centar.
,,Trgovačke veze su bile veoma složene i zapetljane. Sličnost u stilu bakarnog ingota ukazuje da su se trgovina i razmena odvijale između centralnog i južnog dela Afrike. Kolonijalne intervencije su pre svega uvidele uspostavljene granice koje su odvajale srodne narode“, rekao je Šardek Čirikure, arheolog sa Univerziteta u Kejptaunu, koji je iskopao delove Mapela.
[adsenseyu4]
Istorija vlasništva nad zemljištem i nastanjivanje ostaje danas snažno i osetljivo pitanje.
Da je Kveneng i dalje bio nastanjen sredinom 18. veka, zahtevi lokalnog stanovništva, za vlasništvo nad zemljom na kojoj je grad staja, biće ojačani. Zahtevi lokalnih zajednica, za povraćaj zemlje za koju kažu da je njihova, su blokirani decenijama u nizu sudskih predmeta .
Nova otkrića mogu takođe početi da utiču na to kako će posetioci južne Afrike razumeti okolinu.
Istraživači naglašavaju da pejzaž koji turisti vide kao predstavljanje ,,stvarne Afrike“ u netaknutom ,,prirodnom“ stanju uopšte nije verodostojan. Zajednice koje žive u većem delu nacionalnog parka Kruger u Južnoj Africi su nasilnno premeštene kada je uspostavljen kao prirodni rezervat. Čak je i u čuvena savana u većem delu kontinenta stvorena od strane čoveka, sa mngo biljaka koje su relativno skoro predstavljene od strane lokalnih zajednica.
,,Ova životna sredina koju mi vidimo kao ,,divlju“, nije divlja uopšte“, rekao je Vernet Habask.
Webtribune.rs
POTRAŽITE NAS I NA OVOJ MREŽI:
Webtribune vesti, by webtribune
