Precizni napad na saudijski „dragulj u kruni“, postrojenje za preradu nafte, takođe je precizan napad na verodostojnost Saudijske Arabije, verodostojnost američkog bezbednosnog kišobrana i poniženje za Trampa, a posebno za američki imidž kompetentne vojne i obaveštajne sile.
Zalivske zemlje sada stežu zube razmatrajući svoje ranjivosti i dovodeći u pitanje pouzdanost u američki kišobran. Možda se i Pentagon sada, nakon ovog događaja, pita: „Koja je onda poenta Centralne komande?“ I pre svega, Izraelci ne mogu, a da ne budu uznemireni zbog preciznog ciljanja i tehničke efikasnosti napada. Prilično impresivno – posebno imajući u vidu da je Saudijska Arabija, prošle godine, na oružje potrošila 65 milijardi dolara, bezuspešno.
[adsenseyu1]
Suočena sa ovom sutuacijom, američka administracija pokušava da umiri javnost: širi nepouzdane informacije o poreklu i mestu lansiranja bespilotnih letelica i krstarećih raketa. „ To ne mogu biti Huti jer je ovakva operacija bila sofisticirana i izvan njihovih mogućnosti“. Na stranu ove neosnovane tvrdnje, da li su tačni, pojedinačni zaključci o napadu na Abkaik zaista bitni? Ono što je najbitnije jeste da SAD – sa svim svojim ogromnim resursima u Zalivu – ne mogu da pruže dokaze odakle su ove bespilotne letelice došle.
Zapravo, dvosmislenost oko načina napada predstavlja samo još jedan sloj sofisticiranosti napada.
SAD obmanjuju javnost u vezi sa mestom lansiranja uglavnom da bi se ogradile od vrlo očigledne činjenice da je kiša projektila na Abkaik, prvenstveno, posledica saudijskog rata u Jemenu (koji Tramp bezrezervno podržava). Huti su preuzeli odgovornost za napad; izjavili su da će demonstrirati svoje naoružanje i obećavaju da će u bliskoj budućnosti ponoviti napade.
Precizni napad učinio je da se američki kišobran, koji se predstavlja kao svojevrsni čuvar Zaliva i garant vitalnosti sirove nafte koja se uliva u vene krhke svetske ekonomije, slomi. Trebalo bi naglasiti da je to bio precizan napad usmeren na prevladavajuću paradigmu i postigao je direktan pogodak. Otkrio je slabosti obe tvrdnje. Entoni Kordesmen piše, „napadi na Saudijsku Arabiju pružaju jasno strateško upozorenje da američka epoha vazdušne nadmoći u Zalivu i gotovo monopol SAD-a na sposobnost preciznog napada brzo blede“.
[adsenseyu4]
Da li su Iranci direktno ili indirektno bili umešani? Pa … to uopšte nije važno. Da biste pravilno razumeli implikacije, trebalo bi ih shvatiti kao zajedničku poruku koja dolazi sa zajedničkog fronta (Iran, Sirija, Hezbulah, Hašid a-Šajbi i Huti). Trampove „sankcije / takse“ moraju da se dovedu u pitanje i slome. Rusija i Kina bi se gotovo sigurno složile i (tiho) tapšale.
Postoje jasni rizici ovog pristupa. Da li će poruka tačno da se shvati u Vašingtonu? Jer, kao što Garet Porter ističe u drugačijem kontekstu, čini se da je sposobnost Vašingtona da shvati ili „dobro pročita“, um svojih „neprijatelja“ nekako izgubljen – zbog neuspeha Vašingtona da ispolji empatije prema „različitostima“(bilo iranskim, kineskim ili ruskim). Izgledi za to, verovatno, nisu veliki. Vašington to neće „shvatiti“, već će možda preuveličati, uz potencijalno katastrofalne posledice. Porter piše:
„Napad na Abkaik je takođe dramatičan dokaz sposobnosti Irana da strateški iznenadi Sjedinjene Države, narušavajući na taj način njegove političko-vojne planove. Iran je proveo poslednje dve decenije pripremajući se za eventualno suočavanje sa Sjedinjenim Državama, a rezultat je nova generacija bespilotnih letelica i krstarećih raketa koje Iranu daju mogućnost da se daleko efikasnije suprotstavi bilo kakvim naporima SAD-a da uništi njegovu vojnu imovinu i da cilja američke baze širom Bliskog Istoka.
„Sjedinjene Države su očigledno bile iznenađene kada je Iran oborio osmatrački dron na velikoj visini… Iranski sistem protivazdušne odbrane kontinuirano se razvija, počevši od ruskog sistema S-300 koji je dobio 2016. Iran je takođe predstavio 2019. godine svoj Sistem za protivazdušnu odbranu Bavar-373, za koji smatra da je bliži ruskom sistemu S-400, za kojim žude Indija i Turska, nego sistemu S-300.
[adsenseyu1]
„Tada je u Iranu razvijena flota vojnih bespilotnih letelica, što je podstaklo jednog analitičara da Iran nazove„supersilom dronova“. Prema izveštajima, njegova dostignuća kada su u pitanju dronovi uključuju Shahed-171 „stelt dron“ sa precizno vođenim raketama i Shahed-129“.
Razumevanje Porterove poruke predstavlja ključ za razumevanje prirode „velike promene“ koja se dešava u regionu. Avioni i dronovi su jednostavno promenili način ratovanja. Stara pravila više ne važe – ne postoji jednostavno američko vojno rešenje za Iran.
Američki napad na Iran doneće samo čvrst iranski odgovor i eskalaciju. Potpuna američka invazija, poput invazije na Irak 2003., više nije u okviru mogućnosti SAD-a.
Postoji samo politički odgovor. Ali za sada su i SAD i Saudijska Arabija u fazi odbijanja: poslednji očigledno veruje da bi nastavak delimične prodaje Aramco-a mogao da reši njegove probleme , a Tramp i dalje veruje da bi maksimalni pritisak ipak mogao da ostvari rezultate.
Za nas ostale je „politička sudbina“ Saudijske Arabije prilično očigledna : prihvatiti poraz u Jemenu, a s tim i posledično, stupanje u vezu sa Iranom i Rusijom, što je preko potrebno za postizanje bilo kakvog dogovora. Svakako da će to biti skupo za Saudijsku Arabiju, kako politički tako i finansijski. Ali šta je alternativa? Čekati sledeći Abkaik? Da budemo iskreni, postoje izveštaji da Al-Saud sada shvata njihovu situaciju kao egzistencijalnu. Videćemo.
A za Trampa je pouka sigurno jasna. Napad Abkaik mogao je biti još gori (s većim prekidima u isporuci nafte). Tržišta nafte i tržišta generalno su se probudila zbog geopolitičkih rizika Trampovih taktika maksimalnog pritiska. I oni postaju nervozni dok svetska trgovina propada.
[adsenseyu4]
Naslovi poput „Neverovatni napadi tokom vikenda oduzimaju 50 odsto nafte Saudijske Arabije… Može li ekonomija preživeti višu cenu nafte…?“ mogu biti malo previše alarmantni, ali oni imaju poentu: prekid snabdevanja lako bi mogao da preusmeri krhku američku i globalnu ekonomiju u recesiju.
Toga niko nije svestan počevši od predsednika Trampa, jer njegove šanse za reizbor 2020. godine zavise od toga mogu li SAD da ostanu izvan recesije. Generalno gledano, američki predsednici koji traže drugi mandat uvek budu izabrani, osim ako nemaju recesiju za vratom. To se dogodilo Džimiju Karteru i Džordžu H.V. Bušu – obojica su izgubila mogućnost za ponovni izbor zbog recesije.
Čini se da je misterija oko bombardovanja naftonosnih izvora u Saudijskoj Arabiji mnogo veća nego što se sada čini. Da li je neko mnogo moćniji od Irana iza tog bombardovanja, jer čini se vrlo problematičnim da bi Iran želeo da u sledećem mandatu ima Hilari Klinton za vratom.
Ili tačnije, pitanje glasi: Čija je to očekivanja Tramp izneverio kada mu je došla takva poruka?
Webtribune.rs
