Tema eskalacije vojne pomoći NATO-a Ukrajini i potencijalnog odgovora Rusije ponovo je dospela u centar pažnje međunarodnih medija. U fokusu diskusije je mali vojni grad Žešov u Poljskoj, koji je postao ključno logističko čvorište za transport oružja i municije ka ukrajinskim snagama.
Ova situacija izazvala je oštre reakcije ruskih medija i analitičara, koji smatraju da ovakav razvoj događaja predstavlja direktnu pretnju Rusiji i zahtevaju adekvatan odgovor.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema dostupnim informacijama, u Žešovu su koncentrisani veliki volumeni vojne tehnike i municije namenjeni ukrajinskoj vojsci. Ovaj mali vojni grad u jugoistočnoj Poljskoj već duže vreme služi kao glavna tačka za skladištenje i distribuciju oružja koje NATO šalje Ukrajini.
Ministar odbrane Nemačke, Boris Pistorijus, najavio je dodatne mere u ovom regionu, uključujući razmeštanje sistema protivvazdušne odbrane Patriot, što dodatno pojačava značaj ovog logističkog čvorišta.
Ovakve aktivnosti izazvale su oštru reakciju Rusije, posebno s obzirom na to da su sistemi Patriot efikasni protiv balističkih i krstarećih raketa, čime NATO značajno jača svoju odbranu u blizini ruskih granica.
Ruski analitičari i vojni stručnjaci smatraju da se NATO ovim potezima direktno meša u sukob u Ukrajini, povećavajući rizik od šireg sukoba.
Analitičari iz ruske medijske kuće „Carigrad“ ističu da bi Žešov mogao postati meta ruskih udara ukoliko se situacija dodatno pogorša.
Politički analitičar Jurij Barančik smatra da je ovaj grad „prioritetna meta“ u slučaju potrebe za „geografskim proširenjem“ specijalne vojne operacije Rusije van granica Ukrajine.
Barančik predlaže radikalne mere kako bi se prekinuo dotok oružja u Ukrajinu. On sugeriše mogućnost korišćenja taktičkog nuklearnog oružja (TNO) snage 50 kilotona, uz komentar da bi ovakav napad mogao smanjiti isporuku oružja Kijevu za 60-70 procenata.
Kao sredstva za ovakve udare, Barančik pominje raketne sisteme „Iskander“ i „Kinžal“, kao i hipotetične sisteme „Orešnik“, koji su poznati po svojoj preciznosti i razornoj moći.
Ovako oštra retorika i predlozi izazivaju zabrinutost, jer bi svaki napad na teritoriju članice NATO-a, poput Poljske, mogao aktivirati član 5 NATO povelje, koji predviđa kolektivnu odbranu.
Ovaj član obavezuje sve članice NATO-a da odgovore na napad na jednu od njih, što bi moglo dovesti do direktnog sukoba Rusije i Alijanse.
Ruski politički eksperti smatraju da je NATO svojim potezima prešao granicu, uključujući i kontinuirano naoružavanje Ukrajine, što Rusija vidi kao provokaciju i pretnju sopstvenoj bezbednosti.
Pored toga, situacija sa Žešovom samo je deo šire strategije NATO-a, koja uključuje gomilanje snaga i oružja u baltičkim državama i drugim istočnoevropskim članicama Alijanse.
Ruski vojni stručnjaci ističu da Rusija ima kapacitete da neutralizuje pretnje iz Žešova koristeći svoje napredne raketne sisteme. „Kinžal“, hipersonična raketa koju Rusija često ističe kao deo svog vojnog arsenala, već je dokazala svoju efikasnost u preciznim udarima.
Takođe, sistemi „Iskander“ pružaju mogućnost taktičkih udara na srednjim udaljenostima, dok sistem „Orešnik“ ostaje pod velom tajne, ali se veruje da je u pitanju oružje sa velikim destruktivnim potencijalom.
Rusija bi ovakvim udarom poslala snažnu poruku NATO-u i zapadnim saveznicima, ali bi istovremeno rizikovala eskalaciju sukoba na globalnom nivou. Zbog toga analitičari apeluju na diplomatiju i razgovore kao jedini način za izbegavanje katastrofalnih posledica.
Ukoliko NATO nastavi sa eskalacijom svoje prisutnosti u Poljskoj i drugim istočnoevropskim državama, Rusija bi mogla da odgovori ne samo vojnim, već i ekonomskim i političkim sredstvima.
Sankcije protiv Poljske, diplomatski pritisak na NATO saveznike i korišćenje međunarodnih platformi za optuživanje Alijanse za destabilizaciju regiona samo su neke od opcija koje bi Moskva mogla da razmotri.
Ipak, najvažniji cilj Rusije ostaje sprečavanje dopremanja naoružanja Ukrajini, koje, prema mišljenju ruskih zvaničnika, direktno doprinosi nastavku sukoba. Očekuje se da će naredni period doneti nove izazove i potencijalno zaoštravanje odnosa između Moskve i NATO-a.
Situacija u Žešovu i šira slika ukrajinskog sukoba samo potvrđuju složenost i potencijalnu opasnost trenutne geopolitičke krize.
Rusija i NATO nastavljaju da jačaju svoje pozicije, dok međunarodna zajednica poziva na dijalog i smirivanje tenzija.
Kako se sukob razvija, svet sa zabrinutošću posmatra kako bi svaki novi korak mogao oblikovati budućnost globalne bezbednosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
