Rast cena zlata, koji je u ponedeljak probio granicu od 3.400 dolara po unci, nije slučajan skok – to je signal dubokih tektonskih promena u globalnoj ekonomiji.
Sve više investitora beži iz dolarom denominovanih sredstava, a razlozi nisu samo ekonomski. Imena poput Trampa, Pauera i Mirana sve češće iskaču u analizama tržišta, jer se politika i tržišta ponovo sudaraju, i to u punoj brzini.
U tekstu objavljenom na portalu UnHerd, autori ukazuju da se bekstvo kapitala iz dolarskih sredstava ne može više posmatrati kao prolazni talas. Naprotiv, ovo postaje pravac.
Odavno je počelo tiho povlačenje, ali sada, kažu analitičari, zahvaljujući ekonomskim potezima i porukama administracije predsednika Donalda Trampa, stvari dobijaju ozbiljno ubrzanje. Cena zlata to jasno pokazuje.
Ali zašto baš sada? I zašto baš Tramp?
Na prvi pogled, uzlet zlata izgleda kao logična posledica trgovinske neizvesnosti i monetarne konfuzije. No, pozadina je dublja. Predsednik Tramp i njegovi savetnici ne kriju da im nije stalo da očuvaju globalnu funkciju dolara kao rezervne valute.
I to više nije teorija zavere. Predsednik Saveta ekonomskih savetnika, Stiven Miran, javno je izjavio da „rezervni status dolara izaziva štetne valutne distorzije i neodrživi trgovinski deficit“, naglasivši da to „uništava američku industriju i šteti radničkim porodicama“.
Upravo to je probudilo sumnje kod tržišnih učesnika da Bela kuća svesno ide ka slabljenju pozicije dolara u međunarodnom finansijskom sistemu. I dok su ranije, u kriznim vremenima, investitori bežali u američke državne obveznice tražeći sigurnost, sada prodaju sve – i akcije i obveznice. Zlato postaje novo utočište.
Ovaj paradoksalni potez tržišta – bežanje iz svega što je povezano sa SAD – govori više od svih govora. Više niko ne vidi američku ekonomiju kao garant stabilnosti. Investitori se oslanjaju na ono što vekovima čuva vrednost – fizički plemeniti metal. Jer, za razliku od digitalnih sredstava, zlato se ne može „isključiti“ uredbom ili sankcijom.
Od kada je 2015. godine počeo postepeni pad dolara, nije bilo perioda oporavka. Pogotovo nakon što je u vreme Bajdenove administracije zamrznuta strana sredstva pojedinih zemalja. To je bio trenutak kada je poverenje u neutralnost dolara kao rezervne valute počelo ozbiljno da se kruni.
Ipak, današnja administracija ne pokušava da preokrene kurs – naprotiv. Tramp ne skriva da želi niže kamatne stope, i to baš sada kada Federalne rezerve, pod vođstvom Džeroma Pauela, razmatraju njihovo podizanje kako bi ukrotili inflaciju. Bela kuća ulazi u direktan sukob s centralnom bankom. Tržišta to ne podnose dobro.
„Džin je izašao iz boce“, kažu komentatori, ukazujući da čak i eventualni zaokret administracije više ne bi zaustavio započete promene. U stvari, ono što se dešava sada možda je samo početak velike preraspodele globalne ekonomske moći. I to sa velikim posledicama po prosečne građane u SAD.
Jer, kad dolar slabi, automatski slabi i kupovna moć građana. Uvoz postaje skuplji, a inflacija postaje svakodnevnica. Mnogi analitičari veruju da Amerika sada plaća cenu decenijske politike koja je favorizovala potrošnju nauštrb proizvodnje. Sada, kada se ta struktura lomi, posledice su teške, a promene bolne.
Zlato, kako pišu iz UnHerd-a, ne doživljava samo svoj trenutak slave. Ono simbolizuje novu paradigmu – svet u kojem dolar više nije neprikosnoveni vladar. I dok neki vide priliku, drugi upozoravaju da ovo može biti vrlo bolan proces tranzicije.
U svakom slučaju, nova pravila igre su već na snazi – samo još nisu svi to primetili.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
