Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave sećanje na dve svetiteljke koje su živele raskalašnim životom, ali su se pokajale i tako zaslužile carstvo nebesko. One i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele.
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote. Legenda kaže da je mogla da pomuti razum i zavede svakog muškarca i da je to koristila. Bila je plesačica i prostitutka i na taj način se mnogo obogatila.
[adsenseyu1]
Kada je čula propoved episkopa Nona o Strašnom Sudu i kazni grešnika sve se promenilo! Pelagija je odlučila da se krsti i promeni svoj život.
– Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko – molila je prema predanju Pelagija u jednom manastiru i sveštenici su je krstili i pomogli joj da okaje grehe.
Ovu molitvu i danas izgovaraju grešne žene koje traže pomoć i oprost grehova.
Pelagija je onda svoje ogromno bogatstvo poklonila siromašnima i tajno otišla u Jerusalim, gde se pod muškim imenom, kao monah Pelagije, zatvorila u jednu ćeliju zavetovavši sebe na život pun posta, molitve i iskušeništva.
[adsenseyu4]
Tako je provela tri godine pre nego što je, očišćena od grehova i spokojna, umrla 461. godine.
Osim dana Prepodobne Pelagije, srpska pravoslavna crkva danas slavi i sećanje na hrišćansku svetiteljku Prepodobnu Taisu.
I ona je bila grešnica koja je mladost provela u bludu i radeći kao prostitutka. Taisa je od detinjstva učena ovakvom životu jer ju je na zlo nagovarala rođena majka. Zato je jedan od učenika Svetog Antonija Velikog – Pafnutije Sidonit, čuvši za Taisinu priču, rešio da je spase.
[adsenseyu1]
Otišao je kod nje i platio joj noć. Pomislivši da je prerušeni monah samo još jedna mušterija, Taisa ga je odvela kući, a onda je on počeo da joj pripoveda o Strašnom sudu i kazni koja čeka sve grešnike.
Nakon toga, Taisa se toliko pokajala zbog svojih dela, da je razdelila sve svoje bogatstvo i zamonašila se. Nakon godina pokajničkog i isposničkog života, izašla je iz manastira i ubrzo nakon toga preminula 340. godine.
Sveta Taisa se pojavljuje kao lik u Fransovom romanu Taida (1890), po kojem je kasnije nastala istoimena opera Žila Masnea i nemi film.
Prepodobne Pelagija i Taisa i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele.
[adsenseyu4][adsenseyu4][adsenseyu5][adsenseyu5]
