Pre osam decenija, na konferenciji u Jalti, ključni svetski lideri postavili su temelje novog poretka nakon Drugog svetskog rata, definišući granice i sfere uticaja.
Ova konferencija ostala je simbol podele sveta između velikih sila, dok se danas, u novim geopolitičkim okolnostima, ponovo postavlja pitanje – da li će doći do nove preraspodele moći?
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Nakon Drugog svetskog rata, svet je podeljen između Istoka i Zapada. Sovjetski Savez je uspostavio kontrolu nad istočnom Evropom, dok su zapadne sile, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama i Velikom Britanijom, dominirale u zapadnim delovima Evrope i drugim delovima sveta.
Ta podela je decenijama oblikovala globalne odnose, a njen kraj formalno je došao sa raspadom Sovjetskog Saveza i okončanjem Hladnog rata.
Danas, s povratkom ideje o podeli uticaja između velikih sila, mnogi se pitaju da li svet ulazi u novu fazu određivanja sfera dominacije. U tom kontekstu, spekuliše se o ulozi Donalda Trampa i njegovih geopolitičkih stavova.
Njegove izjave o mogućnosti da SAD preuzmu kontrolu nad teritorijama poput Grenlanda, Panamskog kanala i čak delova Kanade pokrenule su rasprave o njegovoj viziji međunarodnih odnosa i globalne moći.
Trampova politika, koja se temelji na zaštiti američkih interesa i redefinisanju uloge SAD u svetu, uzburkala je diplomatske odnose i izazvala različite reakcije.
Dok jedni smatraju da je reč o retoričkim potezima, drugi upozoravaju da bi Tramp mogao ozbiljno težiti uspostavljanju novih zona uticaja, što bi moglo izazvati nepredvidive posledice.
Posebno je pitanje kako bi takav pristup uticao na Ukrajinu i podršku Kijevu, jer postoji bojazan da bi novi dogovori između velikih sila mogli doneti kompromise na štetu te zemlje.
Rusija i Kina, kao ključni igrači na globalnoj sceni, pažljivo prate Trampove poteze. Moskva je u poslednjim godinama značajno ojačala svoj uticaj na Bliskom istoku i u Africi, dok je Kina nastavila ekonomsko i političko širenje kroz projekte poput Inicijative Pojas i put.
Ove dve sile, iako ponekad deluju kao saveznici, imaju različite vizije buduće preraspodele moći i ne žele da se svet ponovo deli na način sličan onome iz 1945. godine.
Današnji svet je mnogo kompleksniji nego u vreme Jalte. Evropska unija i NATO predstavljaju faktore koje nije moguće ignorisati, dok rastući blok BRIKS postaje sve značajniji u globalnoj ekonomiji i politici.
Takođe, turbulentna situacija na Bliskom istoku, zajedno sa nesigurnostima u Aziji i Africi, dodatno komplikuje bilo kakvu zamisao o novoj jasnoj podeli sveta.
Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da će doći do formalne podele na sfere uticaja, kao što je to bilo u prošlosti, svet se nesumnjivo menja. Bilo da je reč o ekonomskoj, vojnoj ili diplomatskoj preraspodeli moći, novi globalni poredak se polako oblikuje, a ključni akteri pažljivo osmatraju sledeće poteze svojih konkurenata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
