Budućnost čovečanstva će se odlučivati na bojnom polju u Ukrajini. To nije preterivanje. Sukob između Sjedinjenih Država i Rusije će odrediti, da li će se globalna ekonomska integracija proširiti unutar multipolarnog sistema koji se razvija, ili će „poredak zasnovan na pravilima“ uspeti da slomi bilo kog protivnika, i potčiniti zapadnocentričnom modelu.
To je ono što se danas dešava u Ukrajini. U stvari, svi nedavni dokumenti koje je pripremila vlada u vezi sa nacionalnom bezbednošću identifikuju Rusiju i Kinu, kao najveće pretnje američkoj hegemoniji.
Iz američke perspektive velike strategije i geopolitike, može se primetiti, da se većina svetskih ljudi, resursa i ekonomskih aktivnosti nalazi, ne na zapadnoj hemisferi, već na onoj suprotnoj, posebno u Evroaziji.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Kao odgovor na ovu osnovnu karakteristiku svetske geografije, američki kreatori politike u poslednjih nekoliko decenija, izabrali su da slede, kao ključni element američke nacionalne strategije, cilj sprečavanja pojave regionalnih hegemona u Evroaziji. („Obnovljeno takmičenje velikih sila: implikacije na odbranu—pitanja za Kongres“, Kongres SAD)
To ukratko sažima spoljnu politiku SAD; „sprečiti pojavu regionalnog hegemona“ po svaku cenu. Sada pogledajte ovaj rezime strategije nacionalne odbrane SAD za 2022. od Andre Damona na veb lokaciji „World Socialist“:
„Ovi dokumenti, o kojima se u američkim medijima nije ozbiljno raspravljalo, jasno pokazuju osnovnu neistinu, da je masovno jačanje američke vojske ove godine odgovor na „rusku agresiju“. U stvarnosti, u razmišljanju ratnih planera Bele kuće i Pentagona, masovno povećanje vojnih troškova i planovi za rat sa Kinom, su stvoreni „dramatičnim promenama u geopolitici, tehnologiji, ekonomiji i našem okruženju“.
[adsenseyu1]
Ovi dokumenti jasno pokazuju, da Sjedinjene Države vide ekonomski uspon Kine kao egzistencijalnu pretnju, na koju treba odgovoriti pretnjom vojnom silom. Sjedinjene Države vide potčinjavanje Rusije kao kritičnu stepenicu ka sukobu sa Kinom.“ („Dokument nacionalne strategije Pentagona cilja Kinu“, Andre Damon, World Socialist Web Site)
Ova dva odlomka, nikako nisu sveobuhvatan rezime spoljnopolitičkih ciljeva SAD, ali su prilično efektna skica dešavanja. Zaključak: Rat u Ukrajini nije zbog Ukrajine. Jasno artikulisani strateški ciljevi Amerike su sledeći- oslabiti Rusiju, svrgnuti njenog lidera, preuzeti kontrolu nad njenim ogromnim prirodnim resursima, i preći na obuzdavanje Kine.
Jednostavno rečeno, eskalirajuća agresija Vašingtona na Ukrajinu je propusnica, koja ima za cilj da zadrži nove centre ekonomske moći u nastajanju, kako bi očuvao svoju opadajuću poziciju u globalnom poretku.
Ovo je geopolitički šahovski meč, koji se igra iza okrilja „rata protiv ničim izazvane agresije Rusije“. Ne treba ljude zavaravati tom apsurdnom obmanom. Ovaj rat je izmišljen kao očajnički pokušaj Sjedinjenih Država, da odbrani svoju globalnu hegemoniju. To je ono što je Ukrajina zaista.
To je sukob između ratnohuškačkih zapadnih oligarha, koji su zadavljeni američkim medijima i političkim establišmentom, i ekonomija u usponu, koje koriste tržišni sistem da povežu svoje resurse i proizvedenu robu sa zemljama širom sveta.
[adsenseyu4]
Dakle, pitanje koje svako sebi mora postaviti je sledeće- da li želite da vidite više ekonomske integracije, niže cene, više zajedničkog prosperiteta i manje rata, ili još 80 godina teških i proizvoljnih sankcija, revolucija kodiranih bojama, operacija promene režima, genocidnih intervencija, i ratovanja biološkim oružjem (Covid-19)?
Možda ste jedan od miliona Amerikanaca, koji veruju da je Kina neprijatelj Sjedinjenih Država. Možda niste ni svesni uloge koju su SAD imale u stvaranju moderne Kine. Evo pitanja za vas- Da li su američke i zapadne korporacije masovno preselile svoje operacije u Kinu, da bi izbegle visoke troškove proizvodnje u SAD?
Odgovor – Da, jesu.
Da li su izdali američke radnike, zato što nisu želeli da poštena nadnica ometa njihov enormni profit?
Odgovor je- Da.
Ko je onda zapravo odgovoran za uspon Kine?
Odgovor – Zapadne korporacije su odgovorne.
Međutim, sada su korporativni moćnici i druge elite nezadovoljne Kinom, jer im Kina neće dozvoliti da preuzmu kontrolu nad svojim tržištima, finansijskim sistemom i valutom, kao u Americi. Dakle, sada te iste „glodarske“ korporacije žele da vodimo rat, sa čudovištem koje su oni stvorili?
Vidite li to? Vidite li da nemilosrdne provokacije protiv Kine, nemaju nikakve veze sa nacionalnom bezbednošću SAD ili američkim interesima. Vode nas za nos da se borimo i ginemo za kadrove proždrljivih zapadnih oligarha, koji su se nastanili u Kini, kao sledećoj meti svoje velike pljačkaške operacije.
Ali hajde da zaboravimo prošlost na minut i fokusiramo se na budućnost, na kraju krajeva, to je ono što je zaista važno, zar ne?
Pa onda, koja zemlja ima „pozitivniju viziju“ za budućnost: Kina ili Sjedinjene Države?
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Kineska inicijativa „Pojas i put“, masivni infrastrukturni plan vredan više triliona dolara, je najveći infrastrukturni program u istoriji, i u njega je svoj kapital uložilo više od 150 zemalja.
To je razvojno orijentisan projekat, koji ima za cilj povećanje povezanosti kroz brzu železnicu, brodske trake i luke, nebodere, pruge, puteve, mostove, aerodrome, brane, elektrane i železničke tunele. Povećanjem brzine putovanja, kineski proizvodi i roba će brže stići na tržišta, stvarajući veći prosperitet za sebe i druge uključene zemlje.
„Pojas i put“ će povezati zemlje širom sveta u sistem velike brzine, koji neće zahtevati od njegovih učesnika da slede određeni ekonomski model koji diktira Peking. Drugim rečima, „Pojas i put“ je ekonomija slobodnog tržišta bez politike. To je situacija u kojoj svi dobijaju, garancija zajedničkog prosperiteta bez političke manipulacije, prinude ili eksploatacije.
Lažni oligarsi koji vode SAD, ne mogu ni da zamisle projekat ovakvog obima ili potencijala. U stvari, ne mogu čak ni da skupe dovoljno novca da vozove drže na šinama u Americi. Profit koji ovi paraziti milijarderi izvlače iz svojih aktivnosti, uvek dolazi od otkupa akcija, utaje poreza i drugih ponzi-prevara sa zaduživanjem, koje nikome ne idu u korist, i samo prebacuju veći deo nacionalnog bogatstva na sopstvene bankovne račune.
Naravno, otimanje zemlje bi bilo dovoljno loše, ali ono što sada vidimo je, kako je ova ista klasa preuzela javno zdravlje, kao sredstvo za jačanje svoje političke moći, kako bi mogli da nametnu represivne, policijsko-državne mere, koje ograničavaju slobodu celokupnog stanovništva. Ukratko, žele apsolutnu društvenu kontrolu i neće odustati dok je ne dobiju.
Amerika je nekada bila zemlja ideja, ideala i vizija. Sada je to pritvorski centar kojim upravljaju oligarsi, u kome je šačica plaćenih milijardera nemilosrdno ugasila svaku nadu u budućnost.
Barem, u slučaju Kine, možemo zamisliti bolji, prosperitetniji svet koji je međusobno povezan i svima dostupan. Ali šta je sa Sjedinjenim Državama? Da li treba da verujemo, da će vođenje rata u istočnoj Evropi poboljšati naše živote? Da li treba da verujemo, da je jedini način da „ostanemo na vrhu“ potiskivanje svih ostalih?
Da li se od nas očekuje da mrzimo Kinu i Rusiju, čak i dok naša vlastita vlada demonizuje nas 80 miliona, zato što smo glasali za pogrešnog predsedničkog kandidata, ili što ne podržavamo teroriste koji pale i pljačkaju naše gradove.
Činjenica je, da američki lideri ne mogu da zamisle, da posvete javne resurse ogromnom međusobno povezanom infrastrukturnom projektu kao što je „Pojas i put“, jer bi to za njih značilo manje zarade. Dakle, odlučili su da ga unište baš kao što su uništili „Severni tok“.
Bajdenov tim i njihovi bogati saveznici, ne žele bliže odnose Nemačke i Rusije, jer bliži odnosi znače veći prosperitet za obe zemlje, a Vašington to ne može da ima, zbog čega su digli u vazduh cevovod koji je Nemačkoj bio spas za jeftino gorivo. Tako je Vašington rešio problem. Ko ovo još ne vidi?
Nasuprot tome, Inicijativa „Pojas i put“ pruža pozitivnu viziju budućnosti, što je ideja koju podržava većina sveta. Postavlja nas na put ka međusobno povezanom svetu, u kome ljudi mogu da podignu svoj životni standard, daju značajan doprinos svojim zajednicama, i uživaju u sopstvenoj kulturi i tradiciji bez straha da će biti sankcionisani, zatvoreni ili bombardovani do smrti.
Ovo je odlomak iz kineskog „Global Timesa“:
Inicijativa „Pojas i put“ (BRI) koju je predložila Kina već je postala dobro prihvaćeno međunarodno javno dobro i važna platforma za međunarodnu saradnju…
„BRI prevazilazi zastareli mentalitet geopolitičkih igara, i stvorio je novi model međunarodne saradnje. To nije ekskluzivna grupa koja isključuje druge učesnike, već otvorena i inkluzivna platforma za saradnju. To nije samo solo napor Kine, već simfonija koju izvode sve zemlje učesnice…
Otkako je Inicijativa Pojas i put (BRI) predložena 2013. godine, uvek je bila razvojno orijentisana, i uloženi su dosledni napori da se obezbedi da bude visokog standarda, održiva i usmerena na ljude….
Do avgusta je kineska robna trgovina, sa zemljama koje učestvuju u BRI dostigla oko 12 biliona dolara, a nefinansijske direktne investicije Kine u te zemlje premašile su 140 milijardi dolara. … Do kraja 2021. kineska preduzeća su uložila 43 milijarde dolara u izgradnju zona ekonomske i trgovinske saradnje u zemljama BRI, stvarajući više od 340.000 lokalnih radnih mesta, pokazuju zvanični podaci…
Kina je otvorena za učešće drugih zemalja i regiona u BRI, i razmatra povezivanje sa infrastrukturnim inicijativama koje su predložile druge nacije, kako bi se obezbedila kvalitetnija javna dobra za svet…
Kina se nada, da će se udružiti sa svim partnerima kako bi unapredila razvoj visokog kvaliteta… naglašavajući da Kina teži globalnom povezivanju, a ne fragmentaciji, međusobnom otvaranju, a ne zatvaranju vrata, međusobnoj integraciji, a ne igrama sa nultom sumom. („BRI ostaje otvoren, inkluzivan za sve, prevazilazi zastareli mentalitet geopolitičkih igara“, Global Times)
Šta je projekat koji predvode Amerikanci, koji se takmiči sa Inicijativom „Pojas i put“?
Ne postoji ni jedan. SAD izdvajaju preko 1 bilion dolara godišnje za smrtonosno oružje i ratovanje, i trilione više za spas bankstera sa Volstrita, i zatvaranje svih preduzeća širom zemlje, koja su bila primorana da se pridržavaju diktata milijarderske elite, koji su hteli da ubrizgaju stanovništvu svoju toksičnu kašu, a nula dolara za bilo koji globalni infrastrukturni projekat, koji bi na miran način zbližio ljude sveta kroz trgovinu i rekreaciju.
Niko ne kaže da je Kina savršena, barem ja ne, niti želim da živim u Kini. Ja sam Amerikanac, i planiram da umrem ovde.
Međutim, nisam slep. Lako je videti, da ovaj rat sa Rusijom nema nikakve veze sa „ničim izazvanom agresijom“. To je samo dimna zavesa koja se koristi, da bi se prikrio pravi cilj, a to je očuvanje američke globalne hegemonije.
Ono što sada treba da uradimo je da iskreno analiziramo „šta se dešava“. Pokušajte da razumete „zašto se to dešava“, a zatim shvatite kakav će biti ishod ako Sjedinjene Države prevladaju.
Drugim rečima, da li želimo da ovekovečimo sistem pod kontrolom oligarha koji slama Rusiju, lišava Evropu energije koja joj je potrebna, sabotira infrastrukturni plan „Pojasa i puta“ i jača istu propalu politiku koja nam je donela Avganistan, Libiju, Siriju i Irak?
Da li to želimo?
Američki narod želi da njihova vlada sarađuje sa drugim nacijama, kako bi stvorila prosperitetniji i mirniji svet. Oni ne žele „novi svetski poredak“ i sigurno ne žele Treći svetski rat.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(The Unz Review)
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
