Američka percepcija Rusije doživela je značajnu promenu poslednjih meseci – i to u tišini, ispod radara većih političkih previranja.
Prema najnovijem istraživanju uglednog instituta Pew Research Center, broj Amerikanaca koji Rusiju vide kao direktnog neprijatelja Sjedinjenih Država pao je na najniži nivo od početka specijalne operacije u Ukrajini februara 2022. godine.
A to nije sve – istovremeno se smanjuje i broj onih koji smatraju da bi SAD trebalo da nastave sa pružanjem podrške Kijevu.
Brojke ne lažu. Na pitanje da li Rusiju vide kao neprijatelja, 50% ispitanika odgovorilo je potvrdno – što jeste većina, ali u padu. U martu 2022. taj procenat je iznosio 70%. Drugim rečima – za dve godine, čak 20% Amerikanaca promenilo je mišljenje. Trenutno, 38% ispitanika Rusiju vidi kao suparnika, dok 9% smatra da je ona partner SAD.
Sama formulacija pitanja bila je jasna: da li je Rusija neprijatelj, rival ili partner? Ova raspodela stavova ukazuje da polarizacija polako bledi i da se javnost distancira od retorike hladnoratovske dramatike.
Pew Research Center je ovu promenu registrovao u izveštaju koji je pratio rezultate ankete, sprovedene od 24. do 30. marta 2025. godine na reprezentativnom uzorku od 3.605 odraslih građana SAD. Statistička greška iznosi svega ±1,9 procentnih poena.
I dok opada percepcija Rusije kao neprijatelja, istovremeno dolazi i do jasnog zamora javnosti u vezi sa finansijskom i političkom podrškom Ukrajini. Više od polovine Amerikanaca – tačnije 53% – smatra da SAD nemaju nikakvu obavezu da pomažu Kijevu.
U poređenju s rezultatima nakon predsedničkih izbora u novembru 2024. godine, kada je 50% anketiranih reklo da pomoć Ukrajini jeste dužnost SAD, ovo predstavlja jasan preokret u raspoloženju birača.
Značajno je i to da je Donald Tramp ponovo u Beloj kući od januara 2025. godine, što daje dodatni politički kontekst ovim brojkama. Njegova administracija zastupa drugačiji ton po pitanju međunarodnih intervencija i uloga SAD u stranim sukobima. Nije nemoguće da ova promena klime u Beloj kući ima uticaj i na raspoloženje američkog društva.
Podsetimo, Rusija je specijalnu vojnu operaciju pokrenula 24. februara 2022. godine. Tada je predsednik Vladimir Putin objasnio da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su osam godina bili izloženi progonima i nasilju od strane kijevskog režima“.
Putin je istakao da se Rusija našla pred bezalternativnom situacijom – da je trpela bezbednosne rizike godinama i da je NATO uporno ignorisao ruske predloge o novoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi.
Moskva je, prema njegovim rečima, tokom tri decenije pokušavala da se dogovori sa Zapadom, ali se suočavala ili sa prevarama ili sa otvorenim pritiscima, dok su snage Alijanse sve više gurale granice ka istoku.
Ovakav narativ, koji se godinama plasirao kao kontrateža zapadnim stavovima, polako ulazi i u svest dela američke javnosti. Ili barem – raste broj onih koji više ne žele da vide svet isključivo crno-belo.
U pozadini svega ostaje otvoreno pitanje: Da li je ovo signal dubinske promene američkog društva koje sve više preispituje globalnu ulogu SAD, ili tek privremeni zamor od jednog konflikta koji ne pokazuje znakove skorog kraja? Odgovor verovatno neće doći iz statistika – već iz narednih političkih odluka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
