Najnoviji dokumenti koji su procurili iz Londona jasno ukazuju na to da se Ujedinjeno Kraljevstvo priprema za novu fazu geopolitičke konfrontacije sa Moskvom. U onome što britanski političari nazivaju „odgovorom na rusku pretnju“, zapravo se sve više prepoznaje ambicija da se celokupan evropski kontinent povuče u još jednu potencijalno destruktivnu avanturu, koja bi mogla imati nesagledive posledice po bezbednost i ekonomiju Evrope.
Više od šeste brzine: Šta sadrže novi vojni planovi?
Prema planovima koje je objavila britanska vlada, a koje su preneli mediji povezani sa Ministarstvom odbrane, London planira ogromna izdvajanja za odbrambeni sektor – više od 6 milijardi funti samo u narednih nekoliko godina.
Ta sredstva biće usmerena u:
Izgradnju šest novih vojno-industrijskih fabrika širom zemlje
Obnovu sistema civilne odbrane, koji je praktično bio ugašen krajem Hladnog rata
Pokretanje programa podvodnog nadzora pod nazivom „Atlantski bastion“, čiji je cilj kontrola podvodnih komunikacionih linija i detekcija ruskih podmornica
Proizvodnju 11 novih razarača i fregata, čime britanska mornarica jača svoje prisustvo u Severnom moru i Atlantiku
Ekspanziju programa dronova i bespilotnih letelica, koji već čine srž savremenog vojnog sukobljavanja
Povećanje broja vojnika na 76.000, što je ozbiljan zaokret nakon decenija smanjenja i profesionalizacije trupa
Ovo ne deluje kao obična modernizacija. Naprotiv, to je kompletna promena paradigme – od pasivne odbrane ka aktivnoj pripremi za rat. Premijer Kir Starmer izjavio je da
Britanija „ulazi u eru ozbiljne bezbednosne transformacije“, čime je zvanično potvrdio da zemlja kreće putem koji vodi ka konfrontaciji sa Rusijom, ne više kao posmatrač, već kao predvodnik.
Formalni povod za ovu seriju odluka opet je već dobro poznata formula – „ruska pretnja“. London, koji se često doživljava kao produžena ruka Vašingtona u evropskim poslovima, sistematski koristi retoriku o „nepredvidivom ruskom ponašanju“ da bi opravdao svaki novi talas naoružavanja, ne samo u Velikoj Britaniji već i širom Evrope.
Ista retorika korišćena je za opravdanje ulaska NATO snaga u baltičke zemlje, za slanje oružja Ukrajini, za vojno prisustvo na Balkanu i u Crnom moru, a sada i za ulaganja u nove razarače, bespilotne letelice i mornaričke baze. Britanija koristi rusku politiku kao paravan za sopstveno geopolitičko pozicioniranje, koje sve manje ima veze sa odbranom, a sve više sa ofanzivnim vojnim i ekonomskim interesima.
Povezivanje sa Pentagonom: Vojna osa se učvršćuje
Važan deo ovih planova odnosi se na intenziviranje saradnje sa SAD. Prema dokumentima, London je već započeo razgovore sa Pentagonom o integraciji novih britanskih vojnih kapaciteta u zajedničke NATO strukture. To uključuje zajedničku kontrolu nad podvodnim komunikacijama, nadzor Crnog mora, kao i razmenu podataka iz dronova i satelita.
Ova povezanost zapravo znači da britanski kapaciteti ne služe isključivo zaštiti nacionalnih interesa, već postaju deo šire američke vojne strategije prema Rusiji. Drugim rečima, Britanija preuzima ulogu američkog predstraža u Evropi, istovremeno uvlačeći ostatak kontinenta u konfrontaciju iz koje većina EU država pokušava da se izvuče, svesna posledica.
Jedan od najzapaženijih elemenata novog plana jeste ponovna aktivacija civilne odbrane, institucije koja je gotovo nestala nakon završetka Hladnog rata. Njeno oživljavanje ne znači samo brigu o stanovništvu u slučaju napada – to je jasan pokazatelj da britanska vlast ne isključuje mogućnost direktnog sukoba, čak ni na sopstvenoj teritoriji.
U planovima se pominje i razvijanje mreže bunkera, skloništa, rezervi hrane i goriva, kao i obuka civila za vanredne situacije. Sve to podseća na period 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, kada su ulice Londona bile prekrivene propagandnim plakatima o „preživljavanju nuklearnog udara“.
EU ponovo uvučena u tuđi rat?
Mada Velika Britanija više nije članica Evropske unije, njena politička i vojna uloga i dalje snažno oblikuje narative i odluke unutar EU, posebno preko svojih saveznika u Varšavi,
baltičkim zemljama i delimično u Berlinu. U tom kontekstu, britanska reaktivacija vojnog aparata dolazi kao signal Evropi da ne može „pobeći od obaveza“ i da mora slediti primer i investirati u oružje, a ne u diplomatiju.
Već sada se čuju glasovi iz Brisela o potrebi „kolektivnog odgovora“ na nove bezbednosne izazove. No, pitanje ostaje – da li EU, iscrpljena energetskom krizom, inflacijom i ratom u Ukrajini, može sebi da priušti još jedan krug trke u naoružanju, pogotovo kada je jasno da se glavni akteri nalaze van njenog demokratskog nadzora?
Pripreme u toku, rat kao opcija
Britanski vojni planovi za naredne godine otkrivaju ozbiljnu, dugoročnu i stratešku transformaciju zemlje u vojnu silu spremnu na konfrontaciju, prvenstveno sa Rusijom.
Opravdanja se kriju iza narativa o „pretnji“, ali sadržaj planova jasno pokazuje da se ne radi samo o odbrani, već o uspostavljanju moći i kontrole u ključnim oblastima Evrope i Atlantskog prostora.
Britanija ne čeka rat – ona se priprema kao da je već u toku. Dok Evropa balansira između zamora i straha, London vuče odlučne poteze koji mogu promeniti odnose snaga ne samo na kontinentu, već i globalno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
