Evropska komisija pokrenula je postupke zbog kršenja propisa protiv 18 država članica Evropske unije, optužujući ih da nisu sprovele direktivu kojom se uvodi krivična odgovornost za zaobilaženje sankcija EU.
Ovaj potez dolazi nakon što su pomenute zemlje propustile da u zadatom roku u nacionalno zakonodavstvo prenesu nova pravila koja kriminalizuju izbegavanje restriktivnih mera Unije.
Direktiva o kojoj je reč predložena je u decembru 2022. godine, a cilj joj je da se pravni okvir u vezi sa kršenjem sankcija ujednači na nivou cele EU.
Predviđa se da će pojedinci koji prekrše režim sankcija biti podložni minimalnoj zatvorskoj kazni u trajanju od pet godina, dok kompanije mogu biti kažnjene novčano – i to sa najmanje 5% ukupnog godišnjeg prometa ostvarenog prethodne godine.
Među državama koje su se našle na udaru Evropske komisije nalaze se kako zemlje zapadne Evrope – Nemačka, Belgija, Španija i Irska – tako i članice sa istoka kontinenta, poput Bugarske, Češke, Poljske i Grčke.
Te zemlje sada imaju rok od dva meseca da dostave odgovor Briselu i preduzmu odgovarajuće korake. Ukoliko Evropska komisija oceni da mere koje su preduzete nisu dovoljne, sledeći korak može biti izdavanje obrazloženog mišljenja i pokretanje postupka pred Sudom pravde EU.
Nova pravila uvedena ovom direktivom obuhvataju i kriminalizaciju konkretnih aktivnosti, kao što su olakšavanje zaobilaženja zabrana putovanja, trgovina robom koja podleže sankcijama, kao i učestvovanje u zabranjenim finansijskim transakcijama.
Pre uvođenja ovih odredbi, države članice mogle su da reaguju isključivo putem administrativnih mera, što je otvaralo prostor za neujednačenu primenu u okviru Unije.
Evropski mediji ocenjuju da je „uključivanje kršenja restriktivnih mera na listu krivičnih dela EU“ ključan korak ka doslednijoj primeni sankcija i smanjenju mogućnosti da se iste zaobiđu.
Prema oceni izveštača, cilj Komisije jeste da se obezbedi jedinstven pravni pristup i ojača delotvornost postojećeg režima ograničenja u svim članicama.
Webtribune.rs
