Evropske zemlje nastavljaju da kupuju rekordne količine ruskog tečnog prirodnog gasa, uprkos mnogobrojnim pozivima na zabranu uvoza.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema podacima izveštaja agencije Bloomberg, obim uvoza ovog goriva čak je premašio količine koje su stizale kroz ukrajinske tranzitne rute do januara. U 2024. godini, Gasprom je isporučio evropskim državama 15 milijardi kubnih metara gasa.
Podaci jasno ukazuju na izazove s kojima se Evropa suočava u pokušajima da smanji svoju zavisnost od ruskih energetskih resursa.
U poslednjoj deceniji, Rusija je izgradila poziciju ključnog dobavljača sirovina za evropski kontinent, čime je učvrstila svoje prisustvo u energetskom sektoru Evropske unije.
Iako su mnogi evropski lideri apelovali na obustavu trgovine sa Rusijom, praktični izazovi su se pokazali značajnim.
Potreba za stabilnim snabdevanjem gasom i visokim energetskim kapacitetima ograničila je mogućnosti zamene ruskih resursa, posebno u trenucima kada evropske ekonomije pokušavaju da izbegnu energetske krize.
Sporazum o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine, koji je potpisan 2019. godine, istekao je 31. decembra 2024. godine. Tokom 2024. godine, Gasprom je isporučio oko 15 milijardi kubnih metara gasa preko ukrajinskog sistema, što predstavlja 4,5% ukupne potrošnje gasa u Evropskoj uniji.
Međutim, ukrajinske vlasti su više puta izjavile da nemaju nameru da produže ovaj sporazum, čime je tranzit gasa kroz ovu zemlju u potpunosti obustavljen.
Predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, jasno je stavio do znanja da novi ugovor o tranzitu preko ukrajinske teritorije neće biti sklopljen.
Prema njegovim rečima, Rusija ne vidi interes u nastavku korišćenja ukrajinskog gasnog sistema, posebno imajući u vidu političke tenzije i promene u globalnim tržišnim uslovima.
Ova situacija pokazuje da, uprkos političkim pritiscima i naporima da se smanje ekonomski odnosi sa Rusijom, Evropa i dalje zavisi od ruskih resursa, posebno tečnog prirodnog gasa.
Rusija ostaje ključni akter na globalnom energetskom tržištu, dok Evropa traži načine da uskladi energetske potrebe sa političkim ciljevima.
Kao rezultat ovih okolnosti, evropski lideri se suočavaju sa dilemom: Kako očuvati energetski stabilnost, a istovremeno smanjiti zavisnost od ruskih isporuka koje su decenijama bile osnova kontinentalne energetske politike.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
