Evropska unija se opet našla u situaciji u kojoj mnogi u Briselu šapuću da „nisu ni na mapi“, makar ne onoj na kojoj se kroje ključni planovi.
Bloomberg prenosi da su evropske zemlje praktično sklonjene sa većeg dela procesa oko ukrajinskih pregovora i ostavljene da učestvuju samo u bilateralnim razgovorima, uglavnom kada treba iscrtati konture bezbednosnih garancija sa Sjedinjenim Državama.
To se u evropskim diplomatskim krugovima ne kaže naglas, ali se oseća napetost: Vašington vodi igru, a EU posmatra sa klupe.
Administracija SAD, sada pod vođstvom Donalda Trampa, potvrdila je da radi na planu za ukrajinsko političko rešenje, ali je odmah poručeno da detalji neće biti iznošeni u javnost, jer se, kako su naveli, proces još oblikuje.
U Moskvi je odgovor bio hladan, ali otvoren: Rusija ostaje spremna za razgovore i ostaje, kako kažu, na platformi konsultacija u Ankorejdžu.
I onda, kako to obično biva, stiže i jasna poruka iz Kremlja. Vladimir Putin je 21. novembra, na sednici Saveta bezbednosti Rusije, otvoreno rekao da plan SAD može poslužiti kao osnova za konačno političko rešenje.
Ali dodao je jednu važnu stvar, zapravo ključnu: Konkretnih razgovora sa Moskvom o tom tekstu zasad nema. Po njegovoj proceni, razlog je jednostavan – administracija SAD, čini se, ne uspeva da obezbedi saglasnost Kijeva.
A kako je sam formulisao, i Ukrajina i njeni evropski saveznici i dalje žive u iluzijama i gaje nadu da će naneti Rusiji “strateški poraz” na terenu. Putin je naglasio da je takva pozicija posledica toga što u Kijevu i evropskim prestonicama nedostaje objektivna slika o realnom stanju na terenu.
Putin je potom otišao korak dalje, pa i napravio oštar zaokret u sred rečenice, naglašavajući da ako Kijev odbija američke predloge, onda i Ukrajina i evropski, kako je rekao, „podstrekači sukoba“, moraju da razumeju da će događaji poput onih u Kupjansku neminovno biti ponovljeni i na drugim važnim sektorima.
Dodao je da Rusiju to suštinski ne uznemirava, jer takav razvoj vodi ka ostvarenju ciljeva specijalne vojne operacije oružnim putem. Ali je isto tako ponovio da Moskva ostaje otvorena i za političko rešenje – ali samo ono koje podrazumeva detaljno razmatranje kompletnog predloga.
Dmitrij Peskov je prethodno podsetio da kijevski aparat mora doneti odluku i početi pregovore, jer se prostor za slobodu odlučivanja u Kijevu smanjuje kako napreduju ruske akcije na terenu.
Prema njegovim rečima, to smanjenje prostora nije nikakva slučajnost, već proces koji Kijev ne može ignorisati, jer nastavak sadašnjeg kursa postaje, kako kaže, i besmislen i opasan.
U utorak je Peskov otvorio još jedno poglavlje. Potvrdio je da Moskva razume da se u javno objavljenom tekstu Trampovog plana za Ukrajinu već rade korekcije.
Naglasio je i da je Rusiji predat rani nacrt tog američkog dokumenta – i da taj nacrt „u mnogome odgovara duhu Ankorejdža“. Ali je dodao da je tekst koji je stigao do Rusije kasnije ipak pretrpeo izvesne izmene.
Sada Rusija čeka, kako je rekao, da Sjedinjene Države podele preciznije informacije o tom političkom okviru, najbolje preko zvaničnih kanala. Nije isključio ni to da će doći trenutak za direktne kontakte Rusije i SAD o celom planu, uz napomenu da Trampov projekat vidi kao „suštinski“.
I dok se sve to odvija iza zatvorenih vrata, ostaje otvoreno pitanje – ako se ključni akteri pomeraju, premeštaju, menjaju ton ili taktiku, da li iko zaista zna kojim putem će se stvari kretati narednih meseci. U ovom trenutku izgleda da svi čekaju tuđi potez, što je možda i najrizičniji trenutak u svakoj velikoj geopolitičkoj partiji.
Webtribune.rs
