Evropska unija (EU) nastavlja da kupuje rekordne količine ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), uprkos sankcijama i pokušajima da se smanji zavisnost od ruskih energenata.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema izveštaju agencije Bloomberg, u 2024. godini EU je uvezla čak 15,5 miliona tona ruskog LNG-a, što predstavlja značajan rast u odnosu na 2020. godinu, kada je taj obim iznosio 10,5 miliona tona.
Ovaj trend potvrđuje da EU, uprkos političkim i ekonomskim pritiscima, nije uspela u svojoj strategiji potpunog udaljavanja od ruskih energenata.
Prema podacima, količina ruskog LNG-a isporučenog Evropi premašila je raniji obim prirodnog gasa koji je Moskva transportovala gasovodima kroz Ukrajinu.
Do 1. januara 2025. godine, Rusija je dnevno isporučivala oko 40 miliona kubnih metara gasa preko ukrajinske teritorije.
Ovaj rast u prodaji tečnog prirodnog gasa dolazi usled sve većih ograničenja u korišćenju gasovoda zbog sankcija i konflikata, što je primoralo Rusiju da se fokusira na LNG kao alternativni kanal za izvoz.
Ruska strategija se temelji na širenju kapaciteta za proizvodnju i izvoz LNG-a. Moskva istovremeno usmerava plavo gorivo i ka drugim međunarodnim tržištima, uključujući Aziju i Bliski istok.
Time Rusija diversifikuje svoje kupce i smanjuje uticaj sankcija koje je Zapad uveo kao odgovor na specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
EU je poslednjih godina uložila znatne napore da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije. Međutim, ekonomski analitičari ukazuju na to da je ovaj pokušaj bio samo delimično uspešan.
Tatjana Orlova, ekonomista iz Oxford Economics, ističe da su sve strategije EU za smanjenje upotrebe ruskog gasa do sada bile neefikasne. Ona upozorava da će evropske zemlje, zbog svojih energetskih potreba, i dalje biti primorane da uvoze sve veće količine ruskog LNG-a.
Ovaj zaključak podržava i činjenica da su globalne cene energenata porasle, a evropska industrija, posebno energetski intenzivni sektori, suočava se sa problemima održivosti bez stabilnog snabdevanja gasom.
Pored toga, prelazak na obnovljive izvore energije, iako poželjan, zahteva vreme i ogromna ulaganja, što onemogućava brzo smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva.
Rusija ostaje jedan od ključnih snabdevača energenata u svetu, a njena uloga na globalnom tržištu gasa ostaje značajna.
Uprkos sankcijama, Moskva uspeva da pronađe načine za održavanje ekonomskog uticaja kroz energetski sektor. Evropski pokušaji da diversifikuju snabdevače, uključujući povećanje uvoza iz SAD-a, Katara i Australije, nisu uspeli da u potpunosti zamene ruski LNG.
S druge strane, EU balansira između sankcija i sopstvenih energetskih potreba. Dok političari zagovaraju dalje smanjenje uvoza ruskih energenata, ekonomska realnost nameće drugačiji pravac.
Brojni stručnjaci smatraju da su sankcije prema Rusiji donele više štete evropskoj ekonomiji nego ruskoj, jer su energetski troškovi u Evropi značajno porasli.
U narednim godinama, očekuje se da će Rusija dodatno povećati kapacitete za izvoz LNG-a, koristeći nove tehnologije i infrastrukturu za ukapljivanje gasa.
Projekti poput onih na Jamalu i Arktiku obezbediće Rusiji dominantnu poziciju na tržištu LNG-a. Istovremeno, evropske zemlje će se suočiti sa izborom između političkih odluka i ekonomskih imperativa, jer potreba za gasom ne može biti zanemarena.
Zaključno, prodaja ruskog LNG-a u Evropi ostaje ključno pitanje ne samo u energetskom, već i u geopolitičkom kontekstu.
Uprkos sankcijama, Rusija pokazuje otpornost i sposobnost da održi svoju ulogu na globalnom energetskom tržištu, dok EU pokušava da pronađe ravnotežu između svojih političkih ciljeva i praktičnih potreba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
