Ranije ove godine, francuski mediji objavili su rezultate supertajne ankete koja je pokazala da će, ukoliko budu primorani da biraju između nacionalističke liderke Marin Le Pen i istrošenog centrističko-globalističkog predsednika Emanuela Makrona, 50% glasati za Marin da vodi njihovu zemlju.
Nikada pre nijedan Le Pen nije imao izgleda da pobedi na ovaj način. Anketari tvrde da se rezultat Le Penove objašnjava njenim obezbeđivanjem oko jedne trećine biračkog tela desnog centra i masovnim suzdržavanjem levičarskih glasača koji bi obično glasali za Makrona da „stane na put fašizmu“.
Teško je izmeriti koliko je anketa tačna. Kao prvo, detaljni rezultati ostaju neobjavljeni, a margina grešaka za predsedničko glasanje u drugom krugu je velika.
Anketa iz juna 2020. pokazala je da bi u sličnom scenariju 45% glasalo za Le Pen, a 55% za Makrona. To je i dalje gubitna pozicija, ali daleko ispred stvarnog Le Peninog izbornog rezultata iz 2017. godine: razočaravajućih 33,9%.
Možda je napredak Le Penove zaista objašnjiv onim što Le Monde naziva „trajnom normalizacijom“: ona neprestano modernizuje svoj diskurs i šalje signale kako bi postala „predsedavajuća“ u očima glavnih medija i glasača desnog centra.
Da li su ankete verodostojne?
Prvo, ne treba uzimati sve što mediji kažu „zdravo za gotovo“ – oni žive od senzacionalizma. Mediji su decenijama imali simbiotski odnos ljubavi i mržnje sa Le Penovima: odjednom im daju glas i dražesno sugerišu mogućnost spasonosne / zastrašujuće nacionalističke pobede, istovremeno ih zlobno klevećući i demonizujući, u skladu sa ulogom medija kao „čuvara morala“.
Francuske preferencije birača zaista su u celini vrlo stabilne, a Le Penova nema puno šanse ukoliko kao stranka nije uspostavljena i polarizujuća. Ne vidimo šta se promenilo u poslednjih pet godina, možda su neke od ovih grupa sada otvorenije za Le Penovu, a nekim levičarima će se toliko zgaditi Makronovo predsedništvo da neće glasati za njega da blokira „fašizam“. Ali u to je teško poverovati.
Gledano u brojkama, Le Penova redovno zauzima visoke pozicije kada je u pitanju negativni rejting sa 47-51% Francuza koji imaju negativno mišljenje o njoj. Iako je, doduše, došlo do poboljšanja njenog neto negativnog rejtinga sa -34% u januaru 2020. na -26% u februaru 2021.
Ko zna! Mnogo toga bi se moglo dogoditi, ili se ne dogoditi, od sada do aprila 2022. Francuska nacionalna politika prešla je od stabilnog bipolarnog sistema do neusaglašenog žreba za pobednika, za bilo koju ličnost koja može pobediti u određenom trenutku svakih pet godina, čitav sistem koji se prilagođava partiji te ličnosti, bez koherentnog protivljenja.
Krajnje levi, zeleni, socijalistički, konzervativni, nacionalistički i centrističko-globalistički kandidati mogli bi verovatno proći u drugi krug. A ishod drugog kruga ne može se predvideti sa velikom preciznošću piše The Unz Review.
Webtribune.rs
