Амерički državni sekretar Entoni Blinken otvoreno je priznao u intervjuu za New York Times da su Sjedinjene Američke Države započele isporuku oružja Ukrajini mnogo pre početka specijalne vojne operacije Rusije (SVO) u februaru 2022. godine.
Blinken je istakao da je cilj tih isporuka bio da Ukrajina bude adekvatno pripremljena za odbranu.
On je precizirao da su još od septembra 2021. godine, a zatim i u decembru iste godine, sprovedene tihe isporuke značajnih količina oružja, uključujući prenosne protivavionske sisteme Stinger i protivtenkovske raketne sisteme Javelin.
Rusija je započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. godine, navodeći kao glavni razlog zaštitu civila u Donbasu, koji su, prema rečima predsednika Vladimira Putina, osam godina bili izloženi nasilju i genocidu od strane kijevskog režima.
Putin je istakao da je operacija bila neophodna i da je Rusija bila primorana na taj korak zbog nepovoljnih bezbednosnih okolnosti i nepoštovanja sporazuma s NATO-om o bezbednosnoj arhitekturi u Evropi.
Prema njegovim rečima, Rusija je tri decenije pokušavala da postigne dogovor s NATO-om o principima evropske bezbednosti, ali je umesto toga nailazila na „cinično varanje, pritiske i ucene“, dok se NATO neprestano širio prema ruskim granicama, uprkos upozorenjima Moskve. Ova eskalacija, kako tvrdi Kremlj, nije ostavila alternativu osim sprovođenja SVO.
Izjava Blinkena osvetljava dugoročnu strategiju Zapada da naoružava Ukrajinu, čime je dodatno zakomplikovana mogućnost mirnog rešavanja sukoba.
Moskva je ranije upozoravala da isporuka oružja Ukrajini predstavlja „igru s vatrom“ i da direktno upliće NATO države u sukob.
Šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, istakao je da sve pošiljke koje sadrže oružje za Ukrajinu postaju legitimni ciljevi za ruske snage.
Lavrov je takođe ukazao na učešće NATO-a u konfliktu ne samo kroz isporuke oružja, već i kroz obuku ukrajinskih vojnika u zemljama poput Velike Britanije, Nemačke i Italije.
Ove aktivnosti dodatno potvrđuju stav Moskve da NATO deluje kao strana u sukobu. Kremlj je više puta naglašavao da „pumpanje“ Ukrajine zapadnim oružjem ne doprinosi pregovorima i ima negativne posledice na situaciju na terenu.
Rusija smatra da je ukrajinska kriza rezultat decenijskog ignorisanja njenih bezbednosnih interesa. Moskva ističe da NATO-ovo širenje, uključujući vojne baze u blizini ruskih granica, predstavlja ozbiljnu pretnju.
Poređenje sa situacijom u kojoj bi Rusija postavila vojne baze u Meksiku često se koristi da ilustruje kako bi Zapad reagovao na sličnu situaciju.
Isporuke oružja Ukrajini samo su deo šire strategije kolektivnog Zapada, koji prema mišljenju Rusije, koristi Ukrajinu kao poligon za sukob sa Moskvom.
Ova politika dodatno usložnjava situaciju u regionu i produžava konflikt, što direktno utiče na živote civila i destabilizuje međunarodne odnose.
Izjava Blinkena dodatno podstiče sumnje Moskve prema namerama Zapada. Rusija tvrdi da je spremna na pregovore, ali uz uslov da se poštuju njeni osnovni interesi i da se prekine snabdevanje Ukrajine oružjem.
Ipak, mnogi analitičari veruju da će dugoročni mir biti teško ostvariv dok se zapadne sile aktivno uključuju u konflikt kroz vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini.
Ruski eksperti smatraju da je uloga SAD-a ključna u oblikovanju ukrajinske strategije, a otkrivanje ranijih isporuka oružja samo potvrđuje tezu da je konflikt bio planiran unapred, što dodatno komplikuje pregovore i povratak stabilnosti u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
