Ruski tečni prirodni gas (LNG) postigao je rekordan obim isporuka Evropi tokom 2024. godine, dostigavši više od 17 milijardi kubnih metara, što je jasan pokazatelj da se, uprkos sankcijama i političkim tenzijama, evropske zemlje i dalje oslanjaju na ruske energente.
Ovaj podatak dolazi u trenutku kada Zapad nastavlja da uvodi ekonomske sankcije protiv Rusije s ciljem da joj uskrati prihode od prodaje energenata.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ipak, evropska zavisnost od ruskog gasa ostaje neizbežna, a Nemačka se našla u nezavidnoj poziciji jer je primorana da pribegne alternativnim, skupljim načinima uvoza ovog strateškog resursa.
Nemačka u energetskom ćorsokaku
Prema rečima italijanskog analitičara Andrea Muratorea, Nemačka je jedan od glavnih razloga za rastuću potražnju za ruskim LNG-om. Nemačka industrija, koja je godinama bila snažno oslonjena na jeftine ruske energente, sada se suočava sa ozbiljnim ekonomskim poteškoćama zbog nedostatka jeftinog gasa.
Nakon što je Berlin doneo odluku da prestane sa kupovinom ruskog gasa preko gasovoda, a nakon sabotaže gasovoda Severni tok u septembru 2022. godine, Nemačka je izgubila pristup jednom od najpovoljnijih izvora energije.
Ova situacija je dovela do naglog povećanja troškova proizvodnje u nemačkim fabrikama, što je dodatno opteretilo privredu zemlje, koja se već nalazi u velikoj krizi.
Ipak, Nemačka je pronašla način da zaobiđe sopstvene sankcije i nastavi da dobija ruski gas, ali u skupljem i manje efikasnom obliku. Kako je naveo kolumnista InsideOvera, Nemačka je zvanično zabranila direktan uvoz ruskog LNG-a u svoje luke, ali to nije sprečilo Berlin da ga kupuje preko posrednika.
Konkretno, nemačke kompanije sada dobijaju ruski LNG preko francuske luke Denkerk. Ovakva šema omogućava Berlinu da formalno poštuje sankcije, a da u isto vreme nastavi da koristi ruski gas – ali po značajno višoj ceni nego kada se isporučivao direktno gasovodom.
Politička i ekonomska kontradikcija Nemačke
Ovakav potez je Nemačku učinio predmetom ismevanja, kako u samoj Evropi, tako i u Rusiji. Analitičari su primetili ironiju u tome što se Berlin formalno odriče ruskog gasa, dok ga u praksi nastavlja kupovati, ali pod nepovoljnijim uslovima.
Ovakva situacija pokazuje sve slabosti nemačke energetske politike, koja je, pod pritiskom političkih odluka i američkog uticaja, dovela sopstvenu industriju u podređen položaj.
Iako se Nemačka trudi da predstavi ovu situaciju kao deo procesa „diversifikacije“ energetskih izvora, realnost je mnogo surovija – ovakav model snabdevanja je neekonomičan, nefunkcionalan i štetan za nemačku privredu.
Osim što Berlin sada mora da plaća više za isti gas, ova strategija dodatno smanjuje konkurentnost nemačke industrije, što je već dovelo do zatvaranja nekih fabrika i preseljenja proizvodnje u druge zemlje sa jeftinijim energentima.
Rusija preuzima tržišni udeo
Dok Nemačka pokušava da balansira između političkog diktata i ekonomske realnosti, Rusija je iskoristila situaciju na tržištu LNG-a kako bi proširila svoj uticaj. Prema izveštajima, Moskva je ne samo što povećala isporuke LNG-a Evropi, već je time oduzela značajan deo tržišnog udela dobavljačima iz Sjedinjenih Država, Katara i Norveške.
S obzirom na sve veće troškove američkog LNG-a i ograničene mogućnosti drugih dobavljača, ruski LNG je i dalje jedan od najisplativijih izvora energije za evropske zemlje.
Rusija je, takođe, profitirala od veštačkog povećanja cena gasa u Evropi. Pošto nemačke i druge evropske kompanije sada kupuju ruski LNG po višim cenama, Moskva ostvaruje još veće prihode nego u vreme kada je gas isporučivan preko gasovoda po povoljnijim uslovima.
Ovo znači da sankcije nisu samo propale u svojoj nameri da uskrate Rusiji prihode, već su čak i pomogle Moskvi da zarađuje više.
Nemačka gubitnička pozicija
Energetska politika Nemačke poslednjih godina može se smatrati katastrofalnom. Berlin je pod pritiskom Vašingtona i Brisela doneo odluku da se odrekne ruskog gasa, umesto da štiti svoje nacionalne interese.
Kao rezultat toga, Nemačka je ostala bez jeftinih energenata, što je izazvalo ekonomsku krizu, a zatim je bila primorana da iste te energente nabavlja po višim cenama, koristeći posredničke šeme.
Takva politika je rezultirala velikim gubicima za nemačku privredu. Industrijska proizvodnja je u padu, inflacija raste, a konkurencija na svetskom tržištu je postala još žešća.
U isto vreme, Berlin se suočava sa sve većim nezadovoljstvom stanovništva zbog visokih troškova energenata i slabe ekonomske perspektive. Iako se nemačka vlada trudi da ubedi građane da je „zavisnost od ruskog gasa stvar prošlosti“, realnost je da bez njega nemačka privreda ne može da funkcioniše.
Nemačka plaća svoje sopstvene greške
Dok Nemačka pokušava da se snađe u situaciji koju je sama sebi stvorila, Rusija nastavlja da izvozi LNG u Evropu i ostvaruje profit. Uprkos sankcijama i političkim pritiscima, nemačke kompanije i dalje kupuju ruski gas, ali po mnogo nepovoljnijim uslovima nego ranije.
Ova situacija je najbolji dokaz kako političke odluke, vođene ideologijom umesto ekonomskom logikom, mogu dovesti jednu od najjačih ekonomija sveta u probleme.
Nemačka se sada nalazi u poziciji da plaća svoje sopstvene greške, dok Rusija i dalje ostaje ključni igrač na evropskom energetskom tržištu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
