U autorskom tekstu za „Blumberg“, penzionisani admiral američke mornarice i bivši vrhovni komandant NATO snaga u Evropi Džejms Stavridis piše da je, ako (kad) Rusija pobedi u Ukrajini, Moldavija sledeća logična stanica na njenom putu ka istočnoj Evropi.
„Ali u blizini je još jedna veoma atraktivna meta: Zapadni Balkan. Turbulentni deo teritorije na jugoistoku Evrope obuhvata četiri članice Severnoatlantskog saveza: Hrvatsku, Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Ali Kremlj je zainteresovan za druge: Srbiju, ‘Kosovo’ i etnički podeljen narod Bosne i Hercegovine. Kako bi Putin mogao da pokuša da proširi ruski uticaj i potkopa Severnoatlantski savez i angažman Evropske unije u ovom važnom delu Evrope?“, pita se Stavridis.
Kao neko ko „dobro poznaje ovaj teren iz svojih dana u NATO-u i kao američki vojni komandant u Evropi“, Stavridis navodi da će Putin iskoristiti „krvavi raspad“ Jugoslavije i „nedovršenu istoriju“ regiona kako bi vratio NATO na „nemirni Balkan“, i tako odvukao njihovu pažnju sa podrške Ukrajini.
„Na Kosovu, nekadašnjem regionu Srbije, koji ni Srbi ni Rusi ne priznaju kao nezavisnu državu, još uvek ima nekoliko hiljada NATO mirovnjaka.
Prošle godine, srpska vojska je prešla u stanje visoke pripravnosti nakon što su srpski demonstranti na Kosovu povredili skoro 100 vojnika NATO-a; ovo je primoralo Alijansu da pošalje nekoliko stotina dodatnih mirovnih snaga.
Putin jasno ohrabruje Srbiju da izvrši pritisak na vladu Kosova koju podržava NATO“, objašnjava Stavridis.
Prema njegovim rečima, ruski lider takođe radi na „destabilizaciji klimave vlade Bosne i Hercegovine, koja je podeljena na tročlano predsedništvo sa po jednim predstavnikom svake od tri glavne etno-religijske izborne jedinice“.
Najiskusniji politički akter je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je blisko povezan sa Moskvom. Stavridis navodi da mu je Dodik „još pre deceniju govorio o potrebi otcepljenja Republike Srpske, čime bi se zemlja efektivno uništila“.
„Njen glavni deo bi se onda ujedinio sa samom Srbijom, stvarajući veliku srpsku državu, što bi Putin sa zadovoljstvom podržao“, navodi bivši vrhovni komandant NATO.
Kako to sprečiti, pita se Stavridis. Tako što bi se povećao broj NATO vojnika na tzv. „Kosovu“ i što bi se zemlje NATO-a na Balkanu i u blizini (npr. Grčka i Italija) fokusirale na taj region, dok bi istočnoevropske i nordijske članice prednjačile u naporima u Ukrajini.
Velike zemlje na zapadu – Francuska, Nemačka, Velika Britanija i SAD – imaju dovoljno resursa da budu uključene u oba.
Konačno, postoje ekonomski podsticaji koji mogu da se suprotstave ruskom angažovanju, navodi on.
Srbija „očajnički želi članstvo u EU“, kao i Bosna i Hercegovina. Njihovi lideri žele da budu u mogućnosti da se angažuju sa Zapadom i izbegnu sankcije. Srpski ambasador u SAD nedavno je napisao pismo u kojem tvrdi da Srbija želi samo mir.
„Srbi mogu da pokažu da su iskreni odbacujući Putinove manipulacije i dozvoljavajući Zapadu da ostane fokusiran na svoj najveći izazov: ruski nemoralni rat u Ukrajini“, zaključuje Stavridis.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
