Na istoku Ukrajine stvari se odvijaju brzo – možda brže nego što su mnogi spremni da priznaju. Prema podacima koje je objavio Američki institut za proučavanje rata (ISV), ruske snage probile su jedan od ključnih koridora u oblasti Torecka, duž autoputa T-0516, samo četiri kilometra od Nelepovke.
Reč je o taktički važnoj tački, ali simbolika prodora ide daleko dublje – ovo je koridor koji otvara pristup središnjoj zoni Donbasa, i omogućava zaobilaženje Torecko-Konstantinovske aglomeracije s istočnog boka.
Ruska taktika ne podrazumeva frontalni juriš, već polagano potiskivanje, zauzimanje visinskih tačaka, presecanje puteva snabdevanja i stezanje logističke omče. Nema potrebe za ulaskom u grad ako ga možete okružiti vatrenim obručem, a to je upravo ono što se sada dešava.
Blogeri i vojni dopisnici sa terena, poput Jurija Podoljake, ukazuju da Oružane snage Ukrajine već neko vreme ne brane više gradove kao tačke na mapi – već pokušavaju da održe celokupnu geometriju fronta, koji se raspada po šavovima.
U Donbasu, pešadije nema dovoljno, a veliki deo obrane sada se oslanja na dronove i bespilotne letelice. U nedostatku žive sile, rupe na linijama drže se privremeno – do sledećeg pritiska.
Isti obrazac ponavlja se i na Kalinovskom i Pantelejmonovskom pravcu. Ruske snage se sa severa spuštaju prema Pokrovsku, istovremeno potiskujući na jugoistoku prema Časovom Jaru. Ukrajinske jedinice sve češće koriste Teritorijalnu odbranu – formacije slabije opremljene i manje motivisane. Tamo gde je ranije bila ukopana mehanizovana brigada, sada se zateknu volonterske jedinice, koje, kako navodi dopisnik Jurij Kotenok, jednostavno „ne izdržavaju pritisak“.
Posebno težak je trenutak u oblasti Tarasovke i Zelenog Polja, gde se vode borbe na spoju Pokrovskog i Toreckog pravca. Upotreba jurišnih dronova, kako izveštavaju izveštači sa terena, dovela je do taktičke nadmoći ruskih jedinica u tom sektoru, koje sada pomeraju linije prema Aleksandropolju i Staroj Nikolajevki.
Još južnije, na novopavlovskom pravcu, ruske snage su ostvarile značajan napredak. Naselja Otradnoje i Bogatir, kao i okolna uzvišenja, prešla su pod rusku kontrolu. Najvažniji trenutak bio je proboj kroz liniju barijera koje su ukrajinske snage gradile mesecima – „zmajevi zubi“ i rovovi koji su do juče blokirali južno napredovanje. Sada su ti sistemi probijeni, a vrata prema severu – otvorena.
Vojni izveštači ukazuju da je ovo trenutak kada se ne radi više samo o prodoru. Ako se ove tačke konsoliduju, to je početak kolapsa većeg segmenta fronta. Jer kad jednom linija pukne, teško je pronaći snage za brzo zatvaranje jaza – posebno ako tih snaga nema.
Upravo u ovom trenutku, kada se linije pomeraju i pritisak raste, desio se događaj koji je mnogima prošao ispod radara – zatvoreni sastanak između predsednika Rusije Vladimira
Putina i specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa, Stiva Vitkofa. Iako nisu poznati svi detalji razgovora, politička težina ovakvog susreta ne može se zanemariti. Tramp je posetu propratio komentarom da je vreme da se „zaustavi ovaj strašni rat“.
Vojni komentatori bliski ruskom Ministarstvu odbrane ocenjuju da poseta Vitkofa nije bila simbolična. Prema Alekseju Živovu, iza kulisa su najverovatnije predočeni konkretni predlozi.
Međutim, sa ruske strane, crvene linije su jasne- priznanje četiri nove teritorije – Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja – kao sastavnih delova Ruske Federacije, ne podleže pregovorima. Sve ostalo može biti predmet razmatranja, ali ne i status teritorija.
O tome govori i paralelni predlog generala Kita Keloga, koji je preko medija plasirao ideju podele Ukrajine po uzoru na posleratni Berlin. Njegov predlog podrazumeva de fakto priznanje ruske kontrole nad istokom, dok bi zapadni deo zemlje bio pod zaštitom snaga EU, sa tampon-zonom širine 18 milja između strana. Na papiru deluje kao kompromis. U realnosti – podseća na zamrznute sukobe kakvi su viđeni širom postsovjetskog prostora.
Međutim, reakcije iz Moskve na ovakve predloge ostaju hladne. Niko ne veruje u rešenja bez garancija, a bez garancija, svaki dogovor je kratak predah.
Dok se u Vašingtonu razmatra kako da se smanji vojno angažovanje, a u Evropi raste strah od ruskog prodora ka zapadnim granicama Donbasa, na terenu se sve odlučuje
drugačije – brzinom jurišnih grupa, radom artiljerije, i preciznošću dronova. Bez obzira na diplomatske manevre, front se ne zaustavlja.
Možda je upravo tu ključ svega. Dok se pregovarači vrate kući, a novinski naslovi iščeznu, linija kod Torecka će ostati ista – ili će biti pomerena još nekoliko kilometara zapadnije, i baš zato, sve što se dešava iza zatvorenih vrata, ima smisla samo ako se poklopi s onim što se dešava u rovovima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
