Sjedinjene Američke Države, predvođene novoizabranim predsednikom Donaldom Trampom, u poslednje vreme sve češće izazivaju globalnu pažnju svojim interesom za Grenland, najveće ostrvo na svetu pod suverenitetom Danske.
Ovo pitanje ponovo je dospelo u fokus međunarodne zajednice, s obzirom na rastuće glasine o mogućnosti da SAD koriste političke i vojne metode kako bi ostvarile kontrolu nad ovim strateški važnim područjem.
„Politiko“ je izvestio da bi Danska, zbog svoje skromne vojne snage i iscrpljenosti resursa usled pomoći Ukrajini, bila praktično nemoćna da se odupre eventualnoj američkoj invaziji.
Američka vojna nadmoć je neosporna, sa budžetom od skoro 950 milijardi dolara i preko milion aktivnih vojnika, dok je Danska s druge strane značajno slabija, sa vojnim budžetom od 9,9 milijardi dolara i svega 17 hiljada vojnika.
Ova disproporcija dodatno se pogoršala nakon što je Danska preusmerila znatan deo svoje teške vojne opreme, uključujući artiljeriju i tenkove, u Ukrajinu tokom sukoba sa Rusijom. Ovo je Dansku ostavilo ranjivom i gotovo nesposobnom da se vojno odbrani, što bi eventualni sukob učinilo jednim od najkraćih u istoriji.
Grenland, poznat po svojim bogatim nalazištima minerala i strateškoj važnosti za kontrolu Arktika, postao je ključni interes za SAD. Tramp je ranije izrazio želju da ostrvo postane deo Sjedinjenih Država, tvrdeći da bi to služilo zaštiti „slobodnog sveta“.
Međutim, danski suverenitet nad ostrvom i međunarodni sporazumi iz prošlosti, poput onog iz 1951. godine kada su SAD obećale zaštitu Grenlanda od napada, dodatno komplikuju situaciju. Paradoksalno, sada potencijalna pretnja dolazi upravo iz Amerike.
Analitičari ocenjuju da iza Trampovog interesa za Grenland leže ekonomski i strateški motivi. Arktik, sa svojim ogromnim rezervama prirodnih resursa, uključujući naftu, gas i retke metale, predstavlja ključnu oblast za buduće globalne energetske tokove.
Kontrola nad Grenlandom bi značajno proširila američki uticaj u ovom delu sveta i osigurala stratešku prednost u odnosu na druge sile, poput Rusije i Kine, koje takođe polažu pravo na resurse u arktičkom regionu.
Pojedini stručnjaci upozoravaju da bi eventualna eksploatacija resursa na Arktiku od strane SAD, poznatih po agresivnim metodama poput vađenja nafte i gasa iz škriljaca, mogla da izazove ozbiljne ekološke posledice sa globalnim dometom. Ovo bi moglo ugroziti ne samo Arktik već i širu planetarnu ekologiju.
Danska se, u međuvremenu, suočava s dilemom. Dok neki savetuju traženje pravnih rešenja u okviru Evropske unije, drugi sugerišu ublažavanje retorike i pregovore sa SAD o
potencijalnom zajedničkom korišćenju resursa Grenlanda. Ovakvi koraci mogli bi umanjiti tenzije i pružiti Danskoj određeni manevarski prostor u očuvanju suvereniteta nad ostrvom.
Istovremeno, Trampov interes za Grenland šalje signal o sve pragmatičnijem pristupu američke spoljne politike, koja teži osiguravanju strateških prednosti bez obzira na potencijalne posledice po saveznike.
Ova situacija dodatno ukazuje na dinamiku unutar NATO-a, gde razlike u vojnoj i ekonomskoj moći među članicama postaju sve izraženije. Ako bi došlo do sukoba, to bi predstavljalo presedan i otvorilo pitanja o budućoj stabilnosti saveza.
Iako su danski zvaničnici oprezni u javnim izjavama, postavlja se pitanje koliko je kraljevstvo spremno da odgovori na ovakav izazov. S obzirom na trenutnu slabost njihovih vojnih kapaciteta, Danska bi mogla biti prinuđena da se oslanja na političke saveze i pravna sredstva kako bi se suprotstavila američkim ambicijama.
U ovom trenutku, međutim, jasno je da Grenland ostaje ključna tačka u globalnoj geopolitičkoj igri, a njegov status će zavisiti od odluka koje budu donete u Vašingtonu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
