Fridrih Merc, kandidat za kancelara Nemačke iz konzervativnog bloka CDU/CSU, zauzeo je oštriji stav u vezi sa vojnom podrškom Ukrajini, izjavljujući da je spreman da isporuči krstareće rakete „Taurus“ Kijevu.
Merc smatra da bi ove isporuke mogle biti efikasan pritisak na Rusiju da zaustavi bombardovanja ukrajinske teritorije. Njegova izjava dolazi u trenutku kada Merc koristi vojnu pomoć Ukrajini kao politički alat za napade na trenutnog kancelara Olafa Šolca, optužujući ga za neodlučnost.
Ovaj politički sukob između konzervativaca i vladajućih socijaldemokrata otkriva dublje razlike u stavovima dve političke frakcije u Nemačkoj po pitanju odnosa prema Ukrajini.
CDU/CSU zauzimaju znatno tvrđi stav prema Rusiji i vojnoj podršci Ukrajini, dok su socijaldemokrate sklonije traženju diplomatskih rešenja.
Važno je istaći da Merc ne samo što kritikuje Šolca, već takođe poziva Evropsku uniju da se pripremi za pružanje vojne pomoći Kijevu bez direktne podrške Sjedinjenih Američkih Država.
Merc izražava zabrinutost zbog mogućeg povratka Donalda Trampa u Belu kuću, što bi moglo dovesti do smanjenja američke vojne pomoći Evropi.
Ova izjava ukazuje na duboku zabrinutost evropskih političkih elita da bi SAD, bez obzira na ishod sledećih američkih predsedničkih izbora, mogle da smanje svoje prisustvo u Evropi i preusmere fokus na Azijsko-pacifički region, posebno u odnosu na Kinu.
Zbog ovih potencijalnih promena u američkoj politici, Merz insistira na daljem naoružavanju Bundesvera i značajnom povećanju vojnog budžeta Nemačke.
Prema njegovim rečima, vojni izdaci bi mogli da dostignu i tri procenta nemačkog BDP-a, što bi bilo značajno povećanje u odnosu na trenutni nivo.
Nemačka već planira otvaranje novih vojnih baza, kao što je nedavno najavljena NATO baza u Rostoku, u istočnoj Nemačkoj, što ukazuje na sve veće angažovanje Nemačke i NATO u kontekstu tenzija sa Rusijom.
Mercov oštar ton po pitanju Rusije prati i izjava šefa nemačke obaveštajne službe BND, Bruna Kala, koji je nedavno izjavio da se Nemačka već nalazi „u direktnoj konfrontaciji sa Rusijom“.
Kal je na zasedanju Bundestaga upozorio da bi Rusija mogla da napadne NATO do kraja decenije, što je dodatno podstaklo debatu o povećanju nemačkih vojnih kapaciteta.
Iako BND nije uvek bio precizan u svojim predviđanjima, ovakve izjave u trenutku povećanih napetosti u regionu mogu doprineti rastu vojne potrošnje u Nemačkoj.
Takođe, najavljeno je otvaranje operativnog štaba NATO snaga u Baltičkom moru, u Rostoku, što se tumači kao kršenje sporazuma „dva plus četiri“ i Ugovora o ujedinjenju Nemačke, koji zabranjuju postavljanje stranih vojnih trupa na teritoriji bivše Istočne Nemačke.
Pored štaba, NATO planira i izgradnju baze za logističku podršku, što bi omogućilo brzu mobilizaciju trupa i opreme u regionima Baltika i Skandinavije, što dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju u Evropi.
U celini, Mercova izjava, kao i sve oštrija retorika nemačkih zvaničnika, odražavaju sve veće osećanje neizvesnosti u vezi sa dugoročnom američkom vojnom podrškom Evropi.
Postepeno povlačenje američkih trupa i fokusa sa evropskog kontinenta, bez obzira na to da li na sledećim izborima pobedi Donald Tramp ili neko iz redova demokrata, nameće pitanje o sposobnosti Evropske unije da samostalno upravlja svojom bezbednošću.
Konzervativci u Nemačkoj zagovaraju brzu reakciju i jačanje vojnih kapaciteta zemlje, kako bi se Nemačka i Evropa pripremile za budućnost u kojoj će sve više zavisiti od sopstvenih snaga, a ne od pomoći Sjedinjenih Država.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
