Kakvi su mogući ishodi odmeravanja snaga između SAD i EU
Prošle nedelje kriza odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope pogoršavala se gotovo svakodnevno. Nakon izlaska SAD iz Nuklernog sporazuma sa Iranom, Amerika i Evropa prete jedna drugoj sankcijama, a pored Irana, koplja se lome i oko aviona i čelika.
Amerika je najavila da će kažnjavati evropske kompanije koje ne prekinu poslovne veze sa Iranom, a Komisija EU je u petak uzvratila udarac i predstavila uredbu kojom se svim evropskim kompanijama zabranjuje da se pridržavaju američkih sankcija Iranu. Osim toga: evropske kompanije imaju pravo da traže nadoknadu štete ukoliko zbog sankcija pretrpe gubitke.
[adsenseyu1]
Spor dveju strana eskalirao je i pred Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), gde je arbitražni sud odlučio da je Evropska unija posredstvom nezakonitih državnih subvencija godinama finansirala kompaniju „Erbas“, a na štetu američkog proizvođača aviona „Boing“. Zbog toga SAD već nedeljama prete Evropi uvođenjem carina na čelik i aluminijum.
Kakvi su mogući ishodi odmeravanja snaga?
1. POSTIZANjE KOMPROMISA
Još uvek je moguće sve nesuglasice rešiti putem kompromisa. Spor zbog Irana mogao bi biti ublažen ukoliko bi SAD, tj. Ministarstvo finansija, izdavalo pojedinačne dozvole evropskim kompanijama za poslove sa Iranom.
Kada je reč o sporu zbog čelika, EU je već izašla Americi u susret. Tramp optužuje EU za nepoštenu trgovinsku praksu, na primer, zato što su američki automobili koji se izvoze u Evropu, opterećeni visokim uvoznim carinama. Unija je spremna da pregovara s Vašingtonom o olakšicama američkim proizvođačima automobila za pristup evropskom tržištu, ali Evropa ne želi da pravi ustupke Americi i zahteva od SAD da ne uvode carine na čelik i aluminijum iz Evrope
Prema propisima SZO, Evropa bi ustupke koje nudi SAD morala da ponudi i drugim članicama STO, što znači da bi niže carine na uvoz automobila u EU morale da važe i za Kinu. Jedini način da se zaobiđe taj princip jeste postizanje dogovora EU i SAD o transatlantskom trgovinskom sporazumu, nekoj vrsti TTIP (Transatlantsko trgovinski i investiciono partnerstvo), čime bi bio rešen i spor „Boing-Erbas“.
2. PUNA ESKALACIJA
U prvoj fazi scenarija o eskalaciji Tramp bi uveo kaznene carine na čelik i aluminijum, što bi pogodilo Evropu, ali bi šteta bila u granicama. Izvoz čelika i aluminijuma iz Unije čini samo delić transatlantskog poslovanja.
Evropa bi, međutim, bila prisiljena da reaguje. Unija je već predstavila spisak od više desetine proizvoda koje bi zauzvrat opteretila carinama. U početku, protivmere bi bile simbolične: carine na farmerke, motore „Harli-Dejvidson“ i viski.
Američki predsednik je, međutim, već najavio protivmere na protivmere – uvođenje carina od deset odsto na uvoz automobila iz Evrope. Ovo bi teško pogodilo kompanije kao što su „Folksvagen“ i „Volvo“, jer su SAD najveći uvoznik evropskih putničkih vozila. Evropljani izvoze više automobila i auto-delova u SAD nego što uvoze iz te zemlje. Razlika: više od 22 milijarde dolara.
U tom slučaju Unija bi morala da proširi svoje protivmere: prošle nedelje, Komisija EU preduzela je neophodne zakonske mere za to. Ako bude neophodno, podići će carine na čak 50 odsto. Na ciljnoj listi EU nalaze se proizvodi od čelika iz SAD, ali i motorni čamci i mašine. Takođe se razmatra mogućnost uvođenja carina na agrarne proizvode.
3. OPREZNA ESKALACIJA
Harad Oberhofer sa Ekonomskog fakulteta u Beču ipak smatra da do pune eskalacije neće doći, jer je uzajamna zavisnost prevelika. Unija je samo prošle godine izvezla u SAD robu u vrednosti od 375 milijardi evra, dok je iz te zemlje uvezla robu u vrdnosti od 256 milijardi evra. U sektoru usluga, uvoz-izvoa iznosio je na obe strane oko 218 milijardi evra.
Oberhofer procenjuje da bi Evropa i Amerika mogle da pođu za primerom Amerike i Kine, koje su u prvom krugu nametnule jedna drugoj kaznene carine, a sada pokušavaju da spreče eskalaciju potem pregovora.
(Blic)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
