„Postoji osećaj da nam zemlja odlazi ispod nogu i da je kontroliše subjekat koji je sposoban da vodi samo kiosk brze hrane“, elegantno opisuje odnos američkog naroda prema DŽou Bajdenu bivši Trampov saradnik Klif Simps.
Čak 53 odsto američkih birača koje je anketirao Politico smatra da DŽo Bajden nije u stanju da obavlja svojedržavničke dužnosti.
Četrdeset osam odsto smatra da je on i u „nedovoljnoj mentalnoj formi” za to.
Građani SAD koji veruju da je njihov predsednik zdrav, energičan i da „jasno izražava svoje misli“ ostali su u apsolutnoj manjini.
Bajdena više ne kritikuju samo „narodni neprijatelji“ – Trampisti.
Većina američkih glasača danas dovodi u pitanje predsednikovo mentalno zdravlje, bilo da podržavaju demokrate ili republikance.
Političar sa pola veka iskustva, DŽo Bajden je oduvek bio poznat po svojim ekscentričnim izjavama. Na primer, 2007-me je – nakon što je saznao za nominaciju Baraka Obame za predsednika – izgovorio: „Evo, ovo je prvi put da imamo takvog mejnstrim afroameričkog kandidata – inteligentnog i čistog, može da se razume, a i izgleda dobro…“
U stvari, to je bio jezivi rasizam. Svaki drugi političar bi te rečio platio karijerom, ali je Bajdenu sve bilo dozvoljeno.
Nakon što je postao šef države, kikseve je počeo da pravi u industrijskim razerama.
Novinar Haui Kar, autor lista Boston Herald koji ne voli Bajdena, skuplja transkripte njegovih govora koji često liče na tok svesti a la Gertruda Stajn.
Na primer, Bajden je ovako pokušavao da pročita sa komada papira ime sindikalnog lidera Čikaga: „…Robert Rojter… Riter… Riter… Er-E-j-T-E-er… Rerejter… Čikaška federacija rada. E, momci, mi ovako pobeđujemo korona virus kada radimo zajedno…“
Od Bajdena su već umorne i njegove: baj, baj, gospodine predsedniče?
Američka vojska je već više puta izjavljivala da je vreme da predsednik Sjedinjenih Država podnese ostavku. To je krenulo i pre katastrofe u Avganistanu.
Bajden je apsolutni rekorder po brzini pada rejtinga. Samo je Trampov rejting bio pao niže, ali su skoro svi američki mediji dobro radili protiv njega. Nasuprot tome, američki mediji su podržavali i mazili Bajdena.
Sada se, međutim, čak i u štampi koja disciplinovano služi Demokratskoj partiji, pojavljuju prilično skeptične publikacije.
The Washington Post, čiji je vlasnik DŽef Bezos, objavio je, na primer, obiman materijal o „vulgarnim nestašlucima” Amerikanaca protiv aktuelnog predsednika. Poenta je u tome da se u bezmalo svakom gradu u Sjedinjenim Državama pojavljuju grafiti tipa „F*** Joe Biden!“.
Takva se skandiranja čuju na sportskim takmičenjima, na javnim mestima, ne samo na mitinzima Trampa mlađeg.
Amerikanci su dobro zapamtili kako je novinarka NBC uživo intervjuisala vozača NASCAR Brendona Brauna dok je publika uzvikivala: „F*** Joe Biden!“
Jer, ona je tada rekla: „Čujete li navijače? Viču: `Napred Brendone!` Od tada je „Napred Brendone!“ postalo politkorektna verzija skandiranja protiv Bajdena. To već piše na majicama, bejzbol-kapam i šoljama za kafu.
„Napred, Brendone!“ čuje se čak i u američkom Kongresu.
The Washington Post o svemu ovome piše kritički, ali tako detaljno kao da se sam njegov vlasnik već interno slaže sa nezadovoljnim Amerikancima.
Ispostavilo se da je Bajden postao „hroma patka“, jedva se našao na svom mestu. Epski neuspesi u Avganistanu i u borbi protiv korona virusa, inflacije, nestašica. Neuspesi na spoljnopolitičkom frontu u nizu – sastanak G20 u Rimu, samit o klimi u Glazgovu, a i unutrašnjem sa demonstrativnim nepoštovanjem Bajdenovih predsedničkih dekreta. Jer, već ih poništavaju i osporavaju Florida, Oklahoma, Teksas i mnoge druge države.
Povrh svega, protiv Bajdena se nakupila neverovatna količina inkriminišućih dokaza. A nisu nekakve banalne optužbe za putovanja za račun vlade, već jezive stvari.
Pre godinu dana to je bio laptop predsednikovog sina. Svi su mogli da vide fotografije Hantera Bajdena okruženog devojkama lakog ponašanja i da čitaju njegova priznanja da je naplaćivao pristup tatinom telu, primajući za to mito od Kineza i Ukrajinaca.
Sada se javnosti nudi dnevnik predsednikove ćerke Ešli. Niko ne poriče njegovu autentičnost – kao ni Hanterov laptop. A na društvenim mrežama se naširoko raspravlja o citatima iz njenog dnevnika.
Ešli Bajden navodno nagoveštava da je otac sa njom – kad je bila dete -imao neku vrstu „neprimerenog“ odnosa. Konkretno, da su se zajedno tuširali, a da se to njoj očigledno nije dopalo.
Možda je sve ovo samo maslo političkih protivnika, običan lažnjak. Međutim, FBI je iz nekog razloga ovo shvatio veoma ozbiljno i izvršio pretrese u kancelarijama konzervativnog sajta Project Veritas koji je upoznao javnost sa dnevnikom Ešli Bajden.
Američki državni tužilac istražuje krađu njenog dnevnika.
Izgleda da Bajdenova karijera visi o koncu. Ako sledeće godine republikanci dobiju većinu u Kongresu – a to je vrlo verovatno – onda se impičment čini gotovo neizbežnim.
Neprestano insistiranje na Bajdenovim mentalnim poremećajima čini mogućim njegovo povlačenje iz zdravstvenih razloga. Ali, ko može da ga zameni na funkciji?
Po zakonu, to bi trebalo da bude potpredsednica SAD Kamala Haris čiji je rejting šugavih 28 odsto.
Ako otpadne Haris, sledeći kandidat za predsednika automatski postaje Nensi Pelosi. Veteran (81) Demokratske partije, političar sa pola veka iskustva, predsednik donjeg doma američkog Kongresa.
Svi milioni Nensi Pelosi su uloženi u akcije Silikonske doline – pre svega u korporaciju „Alfabet“ Erika Šmita.
Zalažući se za usvajanje zakona o infrastrukturi, Pelosi je radila direktno za IT-oligarhiju, pa će mnogomilionske vladine investicije ići u razvoj širokopojasnog interneta i veštačke inteligencije. Odnosno: niko se više i ne pravi da se politika u Americi ne svodi na usmeravanje budžetskog novca u džepove milijardera.
Političar koga plaća Erik Šmit izgledaće zabavno kao predsednik SAD. Bar će biti jasno ko je za šta odgovoran.
A Bajden – otvoreno slab, beznadežno kompromitovan i nešto večito mumlajući predsednik – odličan je paravan za američke političke klanove koji dele teritoriju i oligarhe koji ih podržavaju.
Celokupna politika zemlje odavno se pretvorila u nekakvo grčevito bacanje iz jedne u drugu stranu, u beskrajne, opasne i besmislene provokacije.
U Beloj kući to zaboravljaju na Ukrajinu, to je pumpaju oružjem i podstiču na antirusku histeriju. To se bore protiv Severnog toka 2, to dižu ruke od borbe, to u nju opet ulaze. To bacaju NATO saveznike, to pokušavaju da se pomire sa njima. To se svađaju sa Makronom, to flertuju sa Makronom.
Klan Baraka Obame ima svoje interese i svoje ljude u Beloj kući.
Klintonov klan je zadržao ogroman uticaj u kabinetu predsednika SAD.
DŽejk Salivan, Hilarin najbolji prijatelj i poverenik, upravo je bio u Moskvi na pregovorima. A Hilarin suprug Bil lično je svom čoveku u Bajdenovom okruženju izdiktirao govor koji je američki predsednik trebalo da održi neposredno posle sumnjive izborne pobede.
Vlasnik Alfabeta, Šmit, takođe je postavio svoje ljude na ključne pozicije.
Ako ovi boljari požele da sruše svog kralja, mogu to da urade za tren oka. Zasad im Bajden, međutim, odgovara. Većina glasača ne želi da vidi Bajdena kao predsednika zemlje. Ali, ko njih nešto pita?
„Ne ljute se ljudi prosto na Bajdena“, poverio se Klif Simps novinarima Washington Post. – Pre se ljute na stanje u kome se našla zemlja kojom on vlada. Bajden je naprosto avatar — simvol propadanja Amerike“.
Viktorija Nikiforova (ria novosti)
(fakti.org)
