Bajdenov plan „Made in America“ se raspada po šavovima

17. новембар 2023.

Sprovođenje plana američkog predsednika Džoa Bajdena „Made in America“, koji je izneo tokom predizborne kampanje 2020. godine, suočava se sa ozbiljnim poteškoćama i pogoršava ionako kritične probleme američke ekonomije.

„Američke korporacije su počele da proizvode više robe u Americi. Međutim, manje oznaka „Made in China“ verovatno će dovesti do viših cena robe u američkim prodavnicama. „Napori SAD da smanje zavisnost lanca snabdevanja od Kine, mogli bi da utiču na potrošačke cene u narednim godinama“, navodi se u novom izveštaju investicione banke „JP Morgan“.

Prema mišljenju bankarskih analitičara, želja da se smanji zavisnost domaćih korporacija od Kine u proizvodnji i trgovini, mogla bi da dovede do otvaranja novih radnih mesta u SAD, ali će istovremeno doprineti i rastu cena niza dobara. Kao rezultat toga, Federalnim rezervama će biti teže da obuzda inflaciju.

Prema izveštaju „Reshoring Initiative“, neprofitne organizacije koja prati proizvodne podatke i nastoji da vrati visoko plaćene poslove u Sjedinjene Države, 364.000 radnih mesta je „prenamenjeno“ u Sjedinjenim Državama prošle godine. To uključuje poslove koji su se ranije nalazili u drugim zemljama, kao i one koje su u Sjedinjenim Državama stvorile korporacije u stranom vlasništvu.

„Kao rezultat toga, građevinska potrošnja američkih proizvođača se više nego udvostručila između juna 2022. i aprila 2023. godine, prema Birou za popis stanovništva. Ako „Fed“ nije u stanju ili ne želi da prati i apsorbuje efekat ovog šoka ponude, to bi moglo dovesti do veće inflacije“, piše „JP Morgan“ u izveštaju.

[adsenseyu1]

Analitičari „JP Morgan-a“ su zaključili, da će u bliskoj budućnosti inflatorni efekat smanjenja poslovanja sa Kinom verovatno biti relativno mali- do 10-20 baznih poena godišnje do 2032. Ovo je ekvivalentno inflaciji od 3,0% godišnje koja iznosi 3,1% ili 3,2%.

Analitičari izračunavaju inflatorni efekat transfera proizvodnje iz Evrope i Azije koristeći nove i veoma sumnjive, metode američkog Federalnog biroa za statistiku rada, oslanjajući se na falsifikovane zvanične podatke o inflaciji. Dakle, možemo pretpostaviti da će inflatorni pritisak od implementacije Bajdenovog plana zapravo biti znatno veći.

„Ako „Fed“ može da predvidi ove pritiske na cene i zadrži kamatne stope više, to bi moglo pomoći da se inflacija drži pod kontrolom. Međutim, i u ovom slučaju, Amerikanci će osetiti negativne posledice. „Rast kamatnih stopa otežavaju mnogim ljudima kupovinu domova i plaćanje automobila“, navodi „JP Morgan“ u izveštaju.

Mere za smanjenje inflacije dovode do usporavanja privrednog rasta. Shvatajući ovo, Sjedinjene Države sele proizvodnju u Meksiko. „Sve više proizvoda se proizvodi od delova iz susednog Meksika. To je najnoviji primer korporativne Amerike, koja pomera proizvodnju dobara i usluga bliže kući, kako bi zaobišla zavisnost od Kine.

„U 2021. godini stotine američkih kompanija su objavile da proširuju ili grade izvozne fabrike u Meksiku, uključujući neke za koje ste čuli kao što su Unilever, Valmart i Mattel, kao i neke za koje možda niste znali, kao na primer Dana Inc. i Denso Corporation. General Motors je upravo najavio 5.000 novih radnih mesta u svojoj fabrici u severnom Meksiku.

Da bismo vam dali predstavu o razmerama, očekuje se da će američke kompanije uložiti 40 milijardi dolara u Meksiko od sada do 2024. U prvih 10 meseci prošle godine, Meksiko je izvezao 382 milijarde dolara robe u Sjedinjene Države, što je za 20 odsto više u odnosu na isti period 2021-ve.

Od 2019. američki uvoz meksičke robe porastao je za više od četvrtine. Prema analizi McKinsei Global Institutea, američki investitori su 2021. godine uložili više novca u Meksiko (kupovina kompanija i finansiranje projekata) nego u Kinu“, piše publikacija.

Prebacivanje proizvodnje iz Evrope i Azije u Meksiko blago smanjuje inflatorne pritiske u poređenju sa preseljenjem proizvodnje u Ameriku. Međutim, to nema nikakve veze sa aktivnom industrijskom politikom, osnovom Bajdenovog plana, jer ne stvara nikakvu novu proizvodnju niti nova radna mesta u Sjedinjenim Državama.

Bajdenov plan je, u suštini, više usmeren na borbu protiv geopolitičkih konkurenata, Kine i Evropske unije, nego na reindustrijalizaciju Amerike.

Bajdenova politika „Made in America“ razljutila je ključne saveznike. Predsednikovi planovi za jačanje američke proizvodnje električnih vozila i baterija izazvali su razdor u Aziji i Evropi“, piše Njujork Tajms.

Nezadovoljstvo američkih saveznika potiče prvenstveno iz Zakona o smanjenju inflacije, koji ima za cilj da učini Sjedinjene Države manje zavisnim od stranih dobavljača pružanjem finansijskih podsticaja, za lociranje fabrika i proizvodnju robe u Sjedinjenim Državama, uključujući i električna vozila.

„Zabrinuti smo da brojne odredbe diskriminišu EU, što je očigledno problem za nas“, rekao je Valdis Dombrovskis, komesar Evropske unije za trgovinu, novinarima u Vašingtonu.

Kao odgovor na dva protekcionistička zakona koja je usvojila Bajdenova administracija – Zakon o čipovima i nauci, osmišljen da stimuliše domaću industriju poluprovodnika, i Zakon o ublažavanju inflacije, koji se manje bavi inflacijom, a više subvencionisanjem zelene energije, reagovale su vodeće zapadne zemlje, kao što smo pisali, brzo i simetrično.

EU je pokrenula svoj industrijski plan Green Deal sa sopstvenom verzijom zakona o čipu. 14 država članica EU stvorilo je šemu za podršku razvoju mikroelektronike i komunikacionih tehnologija.

Francuska je pokrenula fond za proizvodnju kritičnih minerala. Indija je razvila masivnu šemu podsticaja za proizvodnju za mnoge industrije, uključujući solarne fotonaponske module i napredne baterije. Kao deo zakona o K-čipovima, Južna Koreja daje poreske olakšice firmama koje proizvode poluprovodnike.

Iako se Bajdenov plan „Made in America“ tek razvija, više od polovine ispitanih Amerikanaca nije spremno da plati više za nešto napravljeno u Americi.

Osim toga, veliki broj visokotehnoloških proizvoda najverovatnije nikada neće biti proizveden u Americi, kako piše američki visokotehnološki portal „CNet“ u članku „Zašto vaš iPhone možda nikada neće biti proizveden u SAD-u.

Naslednik Stiva Džobsa, izvršni direktor „Apple-a“, Tim Kuk, nedavno je obećao, da će kompanija potrošiti 430 milijardi dolara na investicije u Sjedinjenim Državama koje će otvoriti 20.000 radnih mesta u Sjedinjenim Državama u narednih pet godina za rad na 5G bežičnim komunikacijama, veštačkoj inteligenciji i čipovima.

[adsenseyu4]

„Međutim, postoji granica koliko daleko ovo može ići. Čak i sa ovom investicijom vrednom više milijardi dolara, malo je verovatno da će Epl i Kuk učiniti da proizvodnja u SAD bude sledeća velika stvar za Apple-ove osnovne proizvode. iPhone, Appleov glavni izvor prihoda, verovatno će nastaviti da se sklapa u fabrikama u Kini još mnogo godina.

Potpredsednica MIT-a za istraživanje Kristin Van Vlit ističe : „Pre nekoliko decenija, automobilske kompanije, proizvođači lekova i neki proizvođači igračaka pravili su svoje proizvode u Sjedinjenim Državama (sa izuzetkom Barbie, koja se ovde nikada nije proizvodila).

Međutim, danas, većina odeće koju nađete na stalku u svom ormanu, verovatno dolazi iz zemalja kao što su Vijetnam, Bangladeš i Kolumbija. „Mattel“ akcione figure i druge igračke se proizvode u Kini, Indoneziji i Meksiku, između ostalih, a ako želite da pratite proizvode tehnološke industrije, spisak se produžava“.

Kako su uređaji postali manji, napredniji i integrisani u naše živote, tehnološka industrija je evoluirala u ogromnu svetsku mrežu dobavljača i proizvođača. Minerali iz rudnika u Africi, Australiji, Južnoj Americi i Sjedinjenim Državama putuju širom sveta, gde se tope, obrađuju, izručuju i pretvaraju u mikročipove, senzore, baterije, pa čak i posebne vrste stakla.

Vraćanje mnogih fabrika iz Evrope i Azije u SAD, ako je moguće, je u veoma dalekoj budućnosti. Svi razumni američki analitičari to razumeju. Međutim, destruktivni procesi u američkom društvu čine slične ideje Stejt departmenta, sličnim kući izgrađenoj na pesku pre plime.

Fondsk

Prevod i adaptacija: Webtribune.rs