Jasno je da ništa nije jasno – ova fraza prilično tačno odražava najnovije izjave o mogućem tajmingu sukoba u Ukrajini, koje su dale Sjedinjene Države.
Bajden kaže jedno, Pentagon nešto sasvim drugo. Međutim, ove izjave imaju i nešto zajedničko.
Posle samita NATO, Džo Bajden je odleteo u Finsku na razgovore. Kao rezultat, održana je konferencija za novinare i tamo su se čule prilično zanimljive reči.
Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Američki predsednik je rekao, da ne veruje u mogućnost produženog višegodišnjeg sukoba u Ukrajini: „Ne mislim da će rat trajati godinama. Jer, prema njegovom mišljenju, Rusija teško da će moći da nastavi „specijalnu operaciju“ toliko dugo i štaviše, rusko rukovodstvo u nekom trenutku može odlučiti da je politički i ekonomski neisplativo nastaviti „specijalnu operaciju“.
Gotovo istovremeno, predstavnik obaveštajne agencije američkog Ministarstva odbrane Džon Kiršofer, je na konferenciji za novinare u Vašingtonu rekao da su SAD u ćorsokaku. Jer, prema njegovim rečima, rusko rukovodstvo je uvereno, da će zemlja moći da nastavi neprijateljstva duže nego što će Zapad podržavati Ukrajinu.
[adsenseyu1]
Štaviše, on je takođe izrazio pesimizam, u pogledu isporuke oružja Ukrajini. Jer ni kasetna municija, ni rakete Storm Shadow, ni HIMARS instalacije nemaju željeni efekat, i ne pomažu ukrajinskim trupama da napreduju na bojnom polju. Prema njegovim rečima, nijedno oružje „nažalost, nije sveti gral“.
Vredi podsetiti, da je ranije predsednik Zajedničkog generalštaba general Mark Mili, naprotiv izjavio, da ukrajinske snage „stabilno idu napred“. Međutim, u isto vreme, Mili i dalje veruje da će sukob biti „veoma dug” i „veoma krvav”.
Šta je ovde zajedničko? Uprkos razlikama u ocenama, ovde je opšta ideja da treba sačekati dok se Rusi ne „umore“ – ekonomski i politički – od sukoba.
Kremlj se drži sličnog stava u odnosu na svoje geopolitičke protivnike. Dovoljno je podsetiti se neumorno ponavljanog- „specijalna operacija“ će trajati dok se ne ostvare ciljevi Rusije.
Istovremeno, Vladimir Putin je, prema rečima Peskova, otvoren i za postizanje ciljeva Rusije i drugim sredstvima osim specijalnom vojnom operacijom- „Kolektivni Zapad nam ne ostavlja drugog izbora osim da se borimo.“
Izgleda da je pitanje „ko će prvi propasti“ u ovom slučaju zapravo nepotrebno. Za Rusiju, „propast“ bi značila prestanak postojanja kao države, dok bi za Zapad to značilo samo gubitak potpune hegemonije Sjedinjenih Američkih Država, iako bi bila bolna. Mnoge zemlje već shvataju, da je ova hegemonija jedne države i njenog održavanja, prevelik teret za ostale nacionalne države.
Dovoljno je poslušati široko rasprostranjeno obraćanje lidera stranke „Alternativa za Nemačku“ Alise Vajdel u Bundestagu. Suština tog obraćanja je da služenje transnacionalnim interesima vladajućeg establišmenta rezultira uništavanjem nemačke industrije, i dramatičnim pogoršanjem života domaćeg stanovništva.
Tako da pitanje ne treba da bude „ko će prvi propasti“, već kada će konačno doći do sloma američke hegemonije u zemljama Starog sveta, i drugim tradicionalnim satelitima Amerike. Kao što vidimo, proces shvatanja da tuđi interesi previše koštaju sopstvene građane već je u toku.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
