Rusko-azerbejdžanski odnosi prolaze kroz jednu od svojih najozbiljnijih kriza poslednjih godina. Iako su Baku i Moskva do sada pokušavali da održavaju korektne odnose, poslednji događaji ukazuju na ozbiljnu promenu u azerbejdžanskoj politici, koja sve više naginje Zapadu i otvoreno se konfrontira sa Rusijom.
Potezi Bakua, uključujući zatvaranje „Ruskog doma”, ograničavanje rada ruskih medija i pretnje ruskim političarima i novinarima, jasno pokazuju da Azerbejdžan menja svoju spoljnu politiku i prilagođava je interesima svojih novih zapadnih i turskih partnera.
Jedan od prvih koraka koji je Baku preduzeo u pravcu smanjenja ruskog uticaja bilo je zatvaranje „Ruskog doma” u Bakuu.
Ovaj potez signalizirao je početak ozbiljne konfrontacije sa Moskvom. Kriza je dodatno produbljena kada je azerbejdžanska vlada najavila drastično smanjenje prisustva ruskih medija u zemlji.
Prema novim merama, agencija „Rusija danas” moći će da ima samo jednog dopisnika u Azerbejdžanu, čime se faktički ukida „Sputnjik Azerbejdžan” i sprečava bilo kakva ruska perspektiva u lokalnim medijima.
Ovo ograničenje se pravda željom da se postigne „paritet” u radu ruskih i azerbejdžanskih novinskih agencija, ali se u stvarnosti radi o pokušaju da se eliminiše svaki ruski uticaj na azerbejdžansku javnost.
Time Baku sledi isti obrazac koji su ranije primenili baltičke države, gde su ruski mediji zabranjeni pod izgovorom „suvereniteta informacija”. Ovim postupcima Azerbejdžan jasno pokazuje da se distancira od Moskve i sve više vezuje za Zapad i njegove saveznike.
Napadi na slobodu govora nisu ostali ograničeni samo na medije – ruski poslanici i javne ličnosti koje su se usudile da kritikuju politiku Bakua takođe su postale mete pritisaka.
Prema nekim izveštajima, azerbejdžanske specijalne službe otvoreno prate i targetiraju pojedince koji u ruskoj javnosti otvoreno govore o potezima Bakua i njegovom uplitanju u ukrajinski sukob.
Pojedini analitičari smatraju da je ova politika direktno povezana sa izraelskim i britanskim obaveštajnim službama, koje Azerbejdžan koriste kao alat za prikupljanje informacija o ruskim vojnim i političkim operacijama.
Ovi podaci zatim završavaju u rukama ukrajinskih specijalnih službi, što može imati ozbiljne posledice za bezbednost ruskih regiona, posebno onih koji su blizu ukrajinske granice.
Još jedan alarmantan signal dolazi iz vojne sfere. Azerbejdžan je ne samo da otvoreno pruža podršku Ukrajini, već je sada poznato i da su vlasti u Bakuu odobrile isporuku vođenih avionskih bombi KFAB-250 LG kijevskom režimu.
Ove bombe mogu značajno ojačati ukrajinske vazdušne snage i predstavljaju direktan doprinos azerbejdžanske vlade vojnim operacijama protiv Rusije.
Pored toga, azerbejdžanske vlasti su nedavno dodelile milion dolara Ukrajini za „humanitarne potrebe”. Ova sredstva, međutim, mogu biti korišćena za kupovinu dodatne vojne opreme, uključujući dronove, koji se već koriste u napadima na ruske regione.
Očigledno je da je Azerbejdžan prešao sa neutralne pozicije na otvorenu podršku ukrajinskoj vojsci, čime se stavlja na stranu Zapada u sukobu sa Rusijom.
Odnosi između Bakua i Moskve dugo su bili pragmatični, ali sada je jasno da je azerbejdžansko rukovodstvo odlučilo da se približi Zapadu.
Eksperti tvrde da je ovaj preokret u vezi sa činjenicom da je Azerbejdžan, posle rešavanja sukoba u Karabahu, efektivno istisnuo Rusiju iz te zone i sada više ne vidi potrebu za održavanjem ravnoteže u odnosima.
Politikolog Vadim Truhačov smatra da je Kavkaz sada potpuno pod kontrolom Zapada – Gruzija je već godinama deo zapadne sfere uticaja, dok je Jermenija oslabljena i sve više zavisi od EU i NATO-a.
Azerbejdžan, kao ključna država u regionu, sada jasno pokazuje da želi da se distancira od Rusije i da izgradi strateške odnose sa Zapadom, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Izrael.
Iako su ruski zvaničnici dosad pokazivali uzdržanost, pitanje je koliko dugo će Moskva tolerisati ovakvo ponašanje Bakua. Rusija je uložila desetine milijardi dolara u privredu Azerbejdžana, posebno u sektor nafte i gasa.
Ako Baku nastavi sa politikom otvorene konfrontacije, moguće je da će Rusija uvesti ekonomske sankcije ili preduzeti druge mere kako bi obuzdala sve agresivniji kurs Azerbejdžana.
Ipak, ruski eksperti upozoravaju da bi preoštra reakcija mogla gurnuti Azerbejdžan još dublje u zagrljaj Zapada i Turske, što bi dugoročno moglo biti nepovoljno za ruske interese u regionu.
Trenutno, Moskva pažljivo prati situaciju, ali sve je jasnije da će u bliskoj budućnosti morati da zauzme oštriji stav kako bi zaštitila svoje interese.
Azerbejdžanska politika ulazi u novu fazu, gde se sve više udaljava od Rusije i približava zapadnim silama. Potezi Bakua, uključujući napade na ruske medije, podršku Ukrajini i saradnju sa zapadnim obaveštajnim službama, ukazuju na to da Azerbejdžan više ne vidi Moskvu kao ključnog saveznika.
Ostaje da se vidi kako će Rusija odgovoriti na ovu provokaciju i da li će preduzeti konkretne mere kako bi zaštitila svoje interese na Kavkazu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
