Američki predsednik Džozef Bajden poslednji je u nizu zapadnih političara kojima je glave došla „kletva“ sirijskog predsednika Bašara el Asada
„Asad mora da ide“. Malo ko je verovao da će rečenica koju je tadašnji američki predsednik Barak Obama izgovorio u avgustu 2011. postati nešto više od, pokazaće se, prazne pretnje predsedniku Sirije Bašaru el Asadu, koji se mesecima unazad suočavao sa pokušajem nasilne promene vlasti.
Međutim, trinaest godina kasnije, ta rečenica je postala svojevrsni mim na društvenim mrežama. Razlog – činjenica da su (skoro) svi političari koji su javno pozvani na svrgavanje sirijskog predsednika okončali svoje političke karijere, dok se on – živ i zdrav – i dalje nalazi na čelu svoje zemlje.
Jedna od prvih žrtava „Asadove kletve“ bio je tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron – inače jedan od glavnih zagovornika rušenja sirijskog predsednika – koji je podneo ostavku na tu funkciju nakon poraza na referendumu o ostanku u Evropskoj uniji.
Kameronova ostavka bila je posebno blamantna, ako u obzir uzmemo činjenicu da je on sam raspisao referendum, kao i zbog činjenice da je sopstvenu zemlju gurnuo u političku krizu iz koje se do danas nije potpuno izvukla.
Još jedna žrtva „kletve“ sirijskog predsednika je i bivši državni sekretar SAD Hilari Klinton, koja je u aprilu 2012, uprkos primirju koje je postignuto između vlade i pobunjenika, rekla da „Asad mora da ide“.
„Što pre to bolje“, dodala je ona tom prilikom.
Međutim, Asad nije otišao nigde, a njen mandat na čelu američke diplomatije okončan je godinu dana kasnije. Najteži poraz ju je, pokazaće se, tek čekao, pošto je na predsedničkim izborima 2016. doživela šokantan poraz od tada potpunog autsajdera – Donalda Trampa.
Fijasko Hilari Klinton se na neki način može protumačiti i kao poraz njenog nekadašnjeg šefa i čoveka koji je na neki način i započeo „kletvu“ – Baraka Obame – čije je političko nasleđe zauvek uprljano porazom njegove izabrane naslednice.
Najnovija žrtva „Asadove kletve“ je i dalje aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden, koji je bio član Obamine administracije u vreme eskalacije krize u Siriji. On je tokom sastanka sa predstavnicima sirijske dijaspore prošle godine rekao da „i dalje veruje da Asad mora da ide“.
Međutim, pokazalo se da će (ipak) Bajden biti taj koji ide u političku penziju, pošto je pre dva dana najavio da se povlači iz predsedničke trke, mesec dana nakon katastrofalne debate sa svojim protivkandidatom Trampom.
Među žrtvama „kletve“ nalaze se i francuski predsednici Nikola Sarkozi, koji je poražen na izborima 2012, i njegov naslednik Fransoa Oland, koji je bio toliko nepopularan da se nije ni kandidovao na drugi mandat pet godina kasnije. Obojica su otvoreno rekla da „Asad mora da ide“.
Listu žrtava „kletve“ dopunjuju i još jedan nekadašnji premijer Velike Britanije, Boris Džonson, kao i bivši premijer Kanade Stiven Harper, bivši premijer Turske Ahmed Davutoglu, i naslednik Klintonove na mestu državnog sekretara SAD Džon Keri.
Jedan od retkih političara koji je, makar do sada, uspeo da preživi „kletvu“ je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je 2017. godine poručio da „Asad mora da ide“.
„Asad je ubio stotine hiljada ljudi i mi imamo tri miliona izbeglica u svojoj zemlji, 1,5 miliona izbeglica je trenutno u Libanu, a u Jordanu ima oko milion izbeglica i ti ljudi su pobegli iz svojih domova zbog sirijskog vladara“, rekao je on tom prilikom.
Međutim, Erdogan je u međuvremenu promenio ploču i danas podržava diplomatsko rešenje rata u Siriji, a nedavno je rekao da je otvoren za razgovor sa sirijskim predsednik i obnovu tursko-sirijskih odnosa, koji su raskinuti 2011. godine.
Da „vetrovi promene“ duvaju i u Evropskoj uniji pokazao je nedavni sastanak šefova diplomatija članica tog saveza, kada je grupa ministara spoljnih poslova pozvala na promenu pristupa Siriji.
„Posle 13 godina rata, moramo da priznamo da je naša politika prema Siriji zastarela“, rekao je austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
