Posle pada vlade Bašara al-Asada u Siriji, region Bliskog istoka mogao bi ući u novu eru političkih previranja i geopolitičke nesigurnosti.
Izveštaj komisije Nagele, objavljen u izraelskom listu The Jerusalem Post, ukazuje na mogućnost značajnog pogoršanja odnosa između Izraela i Turske.
Dokument naglašava da bi Ankara, u svojim težnjama ka obnovi uticaja nekadašnje Osmanske imperije, mogla predstavljati ozbiljnu pretnju izraelskoj bezbednosti, veću čak i od iranske.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Turska je poslednjih godina pojačala svoj uticaj na Bliskom istoku. Njen cilj, kako se tvrdi, uključuje obnovu nekadašnjeg osmanskog nasleđa kroz širenje uticaja u Siriji, Libiji i drugim zemljama regiona.
Jedan od ključnih prioriteta Ankare jeste suzbijanje kurdskih grupa poput Radničke partije Kurdistana (RPK), koje Turska smatra terorističkim organizacijama.
Ove grupe, s druge strane, često dobijaju podršku od Vašingtona i Tel Aviva, čime dolazi do direktnog sukoba interesa između Turske i Izraela.
Prema mišljenju izraelskih analitičara, Ankara bi mogla koristiti proksi grupe u Siriji za destabilizaciju regiona, što bi Izrael mogao doživeti kao egzistencijalnu pretnju.
Takva procena navodi Izrael da preduzme korake ka jačanju svoje bezbednosti, uključujući nabavku novih borbenih aviona F-15, unapređenje sistema protivvazdušne odbrane (PVO) i izgradnju fortifikacija duž doline reke Jordan.
Ove mere, prema rečima eksperata, imaju za cilj pripremu Izraela za potencijalni sukob sa Turskom.
Pad režima Bašara al-Asada mogao bi dovesti do formiranja novih političkih struktura u Siriji, uključujući uspostavljanje ekstremističke vlasti s anticionističkom ideologijom. Ova mogućnost, prema izveštaju komisije Nagele, predstavlja opasnost zbog geografske blizine Izraelu i kontrole strateških centara u Siriji.
Osim toga, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan mogao bi iskoristiti promene u Siriji za obračun s kurdskim snagama, što bi izazvalo dodatnu napetost s Izraelom.
Iako se trenutno ne očekuje direktan sukob između dve zemlje, posmatrači ukazuju na mogućnost lokalizovanih sukoba u kojima bi Turska targetirala kurdske formacije.
Istorijski gledano, Turska i Izrael su imali različite interese u regionu, ali su u prošlosti uspevali da izbegnu direktne konflikte.
Međutim, Erdoganov sve izraženiji autoritarizam i njegove težnje za regionalnim vođstvom učinili su Tursku značajnim izazivačem za Izrael.
Ovo se dodatno komplikuje time što Turska, kao članica NATO-a, ima podršku zapadnih saveznika, dok Izrael uživa posebne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Iako su odnosi između Turske i SAD već zategnuti zbog Erdoganovih samostalnih akcija, Vašington pažljivo balansira između zadržavanja Turske unutar NATO-a i podrške Izraelu, svom ključnom saveznika na Bliskom istoku.
S druge strane, Erdogan koristi trenutne geopolitičke tenzije kako bi konsolidovao svoj uticaj u regionu i postao nezaobilazan akter u bliskoistočnoj politici.
Turski prorežimski mediji, poput Yeni Şafaka, sugerišu da bi Izrael mogao pokušati da iskoristi situaciju u Siriji za odvlačenje pažnje Turske sa kurdskog pitanja.
Pojedini analitičari čak spekulišu da bi Izrael mogao preduzeti ekstremne korake, poput okupacije Damaska, kako bi omogućio kurdskim snagama veću slobodu delovanja.
Ipak, Turska se ne oslanja isključivo na vojnu strategiju. Erdoganov pristup često uključuje političke manevre i simbolične akcije koje imaju za cilj mobilizaciju domaće i međunarodne podrške.
U tom kontekstu, Turska bi mogla pojačati retoriku protiv Izraela, istovremeno nastavljajući operacije protiv kurdskih snaga na terenu.
Izrael, svestan Erdoganovih ambicija, nastoji da se pripremi za najgori scenario. Komisija Nagele predlaže niz preventivnih mera, uključujući jačanje odbrambenih kapaciteta, unapređenje obaveštajnih mreža i jaču diplomatsku inicijativu usmerenu na izolaciju Turske na međunarodnom planu. Osim toga, Izrael nastavlja saradnju s kurdskim snagama, što dodatno iritira Tursku.
Iako je malo verovatno da će u bliskoj budućnosti doći do direktnog sukoba između Turske i Izraela, geopolitička dinamika Bliskog istoka ostaje veoma nestabilna.
Promene režima u Siriji, turske težnje za dominacijom i izraelska potreba za očuvanjem bezbednosti i strateških interesa mogli bi dovesti do daljeg zaoštravanja odnosa.
Oba aktera pažljivo prate situaciju, balansirajući između svojih ambicija i ograničenja nametnutih globalnim političkim okvirima. Bliski istok ostaje poprište velikih sila, a Turska i Izrael se sve češće nalaze na suprotnim stranama geopolitičkog spektra.
Mihail Ivančenko Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
