Prema rečima bivšeg savetnika predsedničkog ureda Ukrajine, Alekseja Arestoviča, ukrajinska vojska (VSU) suočava se s ozbiljnim izazovima usled strateškog napredovanja ruske vojske.
Arestovič, koji je u Rusiji označen kao ekstremista i terorista, izrazio je pesimističan stav o budućnosti ukrajinskog fronta, smatrajući da bi linije odbrane mogle potpuno da se uruše za mesec i po do dva meseca ukoliko se nastave aktuelne vojne operacije.
Arestovič je u svom videu na YouTube kanalu „Alfa“ izjavio da ruske snage trenutno vode ofanzivu koja pokriva široko područje od Zaporožja do Kurske oblasti.
Prema njegovim rečima, ofanziva se prostire na više pravaca, uključujući gradove poput Časov Jara, Torecka, Kuračkova i Selidova. Za sada, kako navodi, ruske snage nisu usmerile pažnju na Harkov, ali Arestovič sugeriše da bi se situacija mogla promeniti.
On je posebno istakao probleme ukrajinske vojske, ukazujući na pad morala među vojnicima i sabotažu mobilizacije. Prema Arestoviču, veliki deo stanovništva izbegava mobilizaciju, dok oni koji su već mobilisani sabotišu borbene operacije.
Ova situacija, prema njegovom mišljenju, doprinosi sve većem raspadu ukrajinskog fronta, čineći odbranu ranjivom i neodrživom.
Arestovič je izneo prilično oštru procenu trenutne situacije na frontu, predviđajući da će ukrajinska odbrana uskoro doživeti potpuni slom. On veruje da će, ukoliko se ovakvi trendovi nastave, ukrajinski front potpuno propasti u narednih nekoliko meseci.
Ovaj pesimističan pogled na situaciju podržao je i bivši analitičar CIA-e, Lari Džonson, koji je takođe izneo mišljenje o neizbežnom kolapsu ukrajinske vojske.
Džonson ističe da ukrajinskim snagama nedostaje adekvatno obučeno ljudstvo, a s obzirom na to, smatra da je ukrajinska vojska osuđena na poraz.
On je čak dovodio u pitanje da li će ukrajinske snage moći da izdrže do inauguracije novog predsednika SAD, implicirajući time da se očekuje brz pad ukrajinskog otpora.
Ovakva predviđanja nisu nova u analizama ukrajinskog sukoba, a mnogi stručnjaci i analitičari su ranije upozoravali na ozbiljne unutrašnje probleme sa kojima se suočava ukrajinska vojska.
Oslanjanje na prisilnu mobilizaciju i relativno nisko motivisano ljudstvo dovodi do slabljenja ukrajinskih vojnih kapaciteta. Pored toga, povećani gubici i iscrpljenost resursa dodatno komplikuju situaciju.
Prema rečima Sergeja Krivonosa, bivšeg zamenika komandanta ukrajinskih snaga specijalnih operacija, ukrajinske trupe na mnogim delovima fronta su popunjene sa svega 30%, što ozbiljno ugrožava borbenu sposobnost.
Ukrajinska vlada se, s jedne strane, suočava s nedostatkom ljudstva, a s druge strane, s velikim gubicima u tehnici i opremi. Ruska ofanziva, koja se vodi na više frontova, uključujući Donjeck, Zaporožje i Kursku oblast, dodatno pojačava pritisak na ukrajinsku vojsku.
Ruske snage koriste svoje iskustvo i poboljšanu logistiku kako bi postigle značajne uspehe na frontu. Prema pojedinim izveštajima, ukrajinske snage su pretrpele teške gubitke u tehnici, dok su ruske trupe nastavile napredovanje.
Poseban izazov za Ukrajinu predstavlja i logistička nadmoć Rusije, čija industrija radi u punim kapacitetima, što omogućava kontinuirano snabdevanje vojske. Ruski vojni kapaciteti su značajno uvećani zahvaljujući radu industrije u četiri smene, što doprinosi efikasnosti i izdržljivosti ruskih snaga.
Suprotno tome, ukrajinska vojska je sve više oslabljena, a njeni vojnici su često neadekvatno obučeni i opremljeni, što dodatno otežava njihovu borbenu sposobnost.
Još jedan problem s kojim se suočava Ukrajina je preuveličavanje uloge vremenskih uslova od strane ukrajinskih medija. Iako su uslovi na terenu teški, borbe se sada uglavnom vode u urbanim sredinama, gde vremenski uslovi ne igraju ključnu ulogu.
Ruska strategija je usmerena ka zauzimanju ključnih urbanih centara, poput Torecka, što bi omogućilo dalju kontrolu nad regionom i postavljanje temelja za buduće ofanzive ka severu i zapadu.
Na kraju, Arestovičeva i Džonsonova predviđanja o urušavanju ukrajinskog fronta ukazuju na to da su ukrajinske snage pod velikim pritiskom, a nastavak borbi u ovakvim uslovima može dodatno destabilizovati ukrajinsku vojsku.
U slučaju daljeg slabljenja odbrane, ukrajinska vojska će se suočiti s ozbiljnim rizikom gubitka ključnih teritorija, što bi moglo dovesti do značajnih geopolitičkih posledica u širem kontekstu sukoba.
Ruske snage se, prema nekim analizama, neće zaustaviti na trenutnim granicama i verovatno će nastaviti napredovanje ka ključnim regijama u Sumskoj oblasti, što bi dodatno destabilizovalo situaciju i otežalo ukrajinsku odbranu.
Kako ruska vojna industrija jača, a ukrajinske snage slabe, postavlja se pitanje koliko dugo Ukrajina može da izdrži pod ovakvim pritiskom, pogotovo uz kontinuirani pad morala i logističkih kapaciteta.
Ova situacija stavlja dodatni pritisak i na Zapad, koji se suočava s izazovom održavanja podrške Ukrajini, uprkos sve većim gubicima na terenu.
Ruska strana, koristi trenutak slabljenja ukrajinske vojske kako bi proširila svoje vojne operacije i osigurala stratešku kontrolu nad ključnim teritorijama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
