U bliskoj budućnosti će početi formiranje neformalnog valutnog saveza zemalja BRICS (barem u trouglu Rusija–Indija–Kina). Prvog septembra stupa na snagu zakon koji dozvoljava otvaranje filijala stranih banaka u Rusiji.
U novembru će biti zakonski dozvoljeno rudarenje kriptovaluta, koje će, prema rečima predsednice Banke Rusije Elvire Nabiulline, već u decembru biti implementirane u izvozno-uvozne operacije.
Indija i Rusija razmatraju uvođenje osnovnog kursa razmene „indijska rupija — rublja“ kako bi prevazišli trgovinske barijere u dolarima. Između Rusije i Kine se, prema izveštaju Reutersa, pripremaju velike barter transakcije.
Ovim se spisak finansijskih instrumenata potrebnih za zaobilaženje zapadnih ekonomskih sankcija ne završava.
Podsetimo se ključnih događaja u finansijskom sankcionom ratu protiv Rusije.
U martu 2014. godine uvedena su prva finansijska ograničenja, koja su doprinela padu rublje u odnosu na dolar u decembru te godine.
U februaru-martu 2022. godine Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD, realizujući uredbe predsednika Džoa Bajdena, zabranila je bilo kakve transakcije sa Bankom i Ministarstvom finansija Rusije, kao i sa Fondom nacionalnog blagostanja.
Ubrzo su se američkim sankcijama pridružili EU i G7. Kao rezultat, zamrznute su ruske međunarodne (devizne) rezerve u iznosu od približno 300 milijardi dolara. Privatne zapadne banke su naglo smanjile obračune sa ruskom stranom u dolarima i evrima.
Pored toga, tokom 2022–2023. godine, 10 najvećih ruskih banaka (77% svih aktiva) je isključeno iz globalnog platnog sistema. Još 7 banaka je ograničeno u korišćenju. Centralna banka Rusije je bila primorana da, radi bezbednosti, zabrani sve unutar ruske transakcije putem SWIFT-a.
Međutim, teško je nabrojati sve finansijske sankcije. Broj ide u hiljade.
Ipak, prvi talas ovih restrikcija je uspešno odbijen zahvaljujući protivdejstvu ruske Centralne banke i vlade, kao i podršci Globalnog Juga. Banka Rusije je još 2014. godine počela da razvija Nacionalni platni sistem „Mir“, kao i sopstveni Sistem prenosa finansijskih poruka.
Izvozni tokovi su u najkraćem roku preusmereni ka Istoku i Jugu. Visokotehnološki proizvodi su počeli da pristižu putem kanala paralelnog uvoza, koji je uglavnom išao preko Kine, Turske i zemalja EAEU-a. Na primer, prema podacima finske carine, izvoz iz te zemlje u Kirgistan je 2023. godine povećan tri puta u odnosu na prethodnu godinu.
I najvažnije: trgovina sa prijateljskim zemljama je prebačena na nacionalne valute. Prema podacima ruske vlade, do 1. avgusta ove godine više od 95% obračuna sa Kinom se obavlja u juanima i rubljama.
Generalno, prema proceni Centralne banke, do 1. januara 2024. godine, ukupni udeo rublje u ruskom izvozu je dostigao 39%. To je 11,2% više nego godinu dana ranije i 24% više nego pre pet godina. Udeo dolara i evra je smanjen za više od polovine, na 31,5%. U 2021. godini oni su zauzimali 84,6% tržišta. Preostalih 29,4% u obračunima za izvoz čine valute prijateljskih zemalja. Rast samo u 2023. godini iznosi 3,4 puta.
Naravno, to je izazvalo burno nezadovoljstvo na Zapadu. Posebno nakon što je Eurostat zabeležio nagli porast potrošnje uvoznih visokotehnoloških proizvoda u svim zemljama Centralne Azije.
Kao odgovor, Evropska komisija je u aprilu 2023. godine poslala specijalnog izaslanika za sankcije, Dejvida O’Salivana, u ovaj region. Evropski zvaničnik je zahtevao da se evropske sankcije poštuju u potpunosti (zanimljivo, po kojim pravilima nezavisne zemlje moraju da uvode tuđe sankcije koje nisu verifikovane od strane Saveta bezbednosti UN?).
Vlade ovih zemalja su se zaklinjale na lojalnost sankcionoj politici i EU i SAD. Međutim, paralelni uvoz i međusobna plaćanja su u suštini ostali neograničeni. O’Salivan je bio primoran da ponovo poseti Kazahstan u novembru prošle godine.
Ali glavni udarac su zadale Sjedinjene Američke Države. Dana 22. decembra 2023. godine, Džo Bajden je potpisao uredbu o uvođenju sekundarnih sankcija protiv kompanija i banaka iz bilo koje treće zemlje koje pomažu Rusiji da zaobiđe zapadne restrikcije i koje nastavljaju da podržavaju ruski uvoz u interesu vojne industrije, uključujući robu dvostruke namene.
Dana 12. juna 2024. godine, OFAC je proširio listu zabranjenih proizvoda, uključujući praktično sve industrijske proizvode. Pored toga, američko Ministarstvo finansija je uvelo blokirajuće sankcije Moskovskoj berzi, Nacionalnom klirinškom centru i Nacionalnom depozitaru za obračun.
Inspirisani američkim predsednikom, autori Bloomberg-a su odmah počeli da tvrde da „finansijske sankcije protiv Rusije funkcionišu“. U junu 2024. godine, prema podacima ovog agenta, troškovi zaduživanja u juanima u Rusiji su porasli za 5,5%. Na taj način, Bloomberg pokušava da dokaže da, iako se „trgovinska ograničenja još uvek mogu zaobići, finansijske sankcije — ili njihova pretnja — mogu imati direktan, značajan i trajan uticaj na pristup ekonomije spoljnjem finansiranju“. Uključujući i u juanima.
Međutim, većina ruskih izvoznika i uvoznika upozorava na naglo pogoršanje situacije u oblasti međusobnih plaćanja, posebno sa Kinom. Čak se pominje i opasna brojka — 98% regionalnih kineskih banaka je, nakon gotovo svih velikih banaka, prestalo da opslužuje ruske klijente. Kao rezultat toga, rast bilateralne trgovine je skoro obustavljen. Dok je u 2023. godini obim trgovine porastao za 23%, u prvih šest meseci ove godine rast je bio samo 1,8% (unutar statističke greške).
Problem je tokom posete Moskvi 21. avgusta priznao i premijer Državnog saveta Kine Li Ćiang, kao i direktor RFPI Kiril Dmitrijev. Ipak, mnogi učesnici procesa veruju da je situacija možda preuveličana. Plaćanja za isporuke iz Kine mogu se obaviti i na druge načine: preko filijale velike ruske državne banke otvorene u Šangaju 2008. godine, preko lokalnih platnih agenata (iako to poskupljuje transakciju za najmanje 7–8%). Postoji i veliki kineski bankovni gigant, čije ime obe strane pažljivo kriju od američkog Ministarstva finansija, koji i dalje obavlja međusobna plaćanja.
Na kraju, kako smatra istaknuti ruski bankar Andrej Kostin, problem sa korišćenjem rupija, koje su se prošle godine nakupile u indijskim bankama u iznosu od 40 milijardi dolara, takođe se rešava, uključujući povećanje izvoza u Rusiju.
Međutim, potrebna je nova strategija za suprotstavljanje američkim finansijskim sankcijama.
Zbog straha da američko Ministarstvo finansija ne otkrije mehanizme zaobilaženja sankcija, novi sistem neće biti potpuno otkriven. Ali neki od njegovih elemenata su već poznati.
To su već pomenuti koraci, usmereni na uvođenje rusko-kineskog bartera i rusko-indijskog kliringa. Ovaj poslednji bi mogao poslužiti kao osnova za klirinški obračunski centar unutar celokupnog BRICS-a. Takođe, u planu je i obimno uvođenje kriptovaluta.
Posebno treba naglasiti neočekivano odobrenje ruskih vlasti za otvaranje filijala stranih banaka, počevši od 1. septembra. Predlog zakona je usvojen rekordnom brzinom. U Državnu Dumu je stigao 19. jula, a već 31. jula je prošao treće čitanje.
Do skoro su bankarske filijale bile strogo zabranjene. Zbog ovog stava, Sjedinjene Američke Države su više od 10 godina sprečavale pridruživanje Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO). Dozvoljena su bila samo predstavništva i „ćerke“ kompanije, koje su bile u potpunosti pod ruskom jurisdikcijom. Međutim, većina stranih „ćerki“ je napustila rusko tržište nakon 24. februara 2022. godine.
Filijale stranih banaka su opasne pre svega zbog proširenih mogućnosti za izvoz kapitala. Kako bi se to sprečilo, strana banka može otvoriti samo jednu filijalu sa garantnim depozitom od najmanje milijardu rubalja. Polovina zaposlenih mora biti ruski državljani. U upravi mora biti predstavnik Centralne banke. Operacije sa fizičkim licima su zabranjene.
Filijale banaka iz prijateljskih zemalja mogu u potpunosti sakriti međusobne obračune u nacionalnim valutama od američkog Ministarstva finansija. Imena potencijalnih kandidata za ovako rizičan posao još nisu otkrivena. Postoji opasnost od sekundarnih sankcija unapred. Međutim, čini se da će Vašington morati pažljivo da razmotri pre nego što uvede sekundarne sankcije bankama iz Indije, Indonezije, UAE i Katara. SAD već dugo pokušavaju da suprotstave ove zemlje ne samo Rusiji, već i Kini.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
