Svaki drugi anketirani građanin ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće, dok svaki treći jedva „sastavlja kraj s krajem“ iz meseca u mesec, pokazuje zvanična statistika.
U analizi rizika od siromaštva Republičkog zavoda za statistiku jasno se vidi da je stopa rizika od siromaštva u 2019. godini bila 23,2 odsto, što znači da je niža za oko procenat u odnosu na 2018. godinu.
Ove brojke znače da građani Srbije suštinski ne žive ništa značajno lakše, niti zarađuju mnogo više u odnosu na prethodne godine – naime, na pragu siromaštva su, prema zvaničnoj statistici, oni koji individualno zarađuju manje od 19.381 dinara, a upravo ta suma je uzeta jer predstavlja 60 odsto od iznosa realne zarade u Srbiji.
ZAOKRET ZAPADA: Rusi im najavili prekid svih komunikacija i odnosa pa se trglihttps://t.co/4GZ9wKzzg6
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 16, 2020
Dakle, tročlana porodica (bračni par i dete) je na pragu siromaštva ukoliko mesečno raspolaže sa manje od 34.886 dinara, a za četvoročlanu porodicu ovaj mesečni iznos je 40.700 dinara.
Anketari RZS razgovarali su sa 13.733 građana iz više od 5.000 domaćinstava u Srbiji kako bi videli kakva je materijalna situacija bila u 2019. godini u odnosu na 2018. Tom prilikom je više od polovine domaćinstava reklo da ih računi znatno opterećuju, dok je samo četiri odsto reklo da ih računi uopšte ne opterećuju.
Ono što je najzanimljivije u celoj analizi jeste da su u najvećem riziku od siromaštva maloletnici, dok su najmanje ugroženi – penzioneri.
Kad je reč o porodicama s niskim primanjima, najbliže siromaštvu su porodice sa troje ili više dece, ali nisu daleko ni oni sa jednim detetom i samohrani roditelji.
Statistika pokazuje da su žene u većem riziku od siromaštva u odnosu na muškarce (naročito maloletnice), dok je situacija obrnuta kad je reč o penzionerima, gde su žene u boljem materijalnom položaju. Svaka treća žena koja živi sama u riziku je od siromaštva, a muškarci su u samo malo boljoj situaciji. U najmanjem riziku od siromaštva su višečlane porodice u kojima nema dece, dakle najviše je radno sposobnih i zaposlenih.
Inače, stopa materijalne uskraćenosti meri se prema tome da li građani mogu da priušte grejanje, mašinu za veš, automobil, nedelju dana odmora van kuće ili bar jednom godišnje, neočekivani trošak od 13.900 dinara, da priušte telefon, televizor, meso ili ribu, te da li redovno plaćaju kiriju, rate za stan ili drugi kredit.
Autor: Gorica Nikolin (021.rs)
