Od 2014. godine, ruska ekonomija “se zasniva na najpesimističnijim scenarijima,“ a njena Centralna banka je spremna da se suoči i sa zapadnim sankcijama i sa smanjenjem cena nafte, kaže kolumnista Forbes-a Kenet Rapoza.
Jedini scenario koji bi mogao biti još negativniji bi bio rat, napisao je ovaj analitičar. Što se tiče spoljnih faktora kao što su sankcije iz Vašingtona ili Evropske unije, Mosva je već sve to uzela u obzir.
[adsenseyu1]
Autor je citirao reči prvog potpredsednika ruske Centralne banke, Ksenije Judajeve, prema kojima je regulator razmotrio sve moguće scenarije rizika, uključujući smanjenje cena nafte na 35 dolara po barelu.
Rapoza ističe da se ruski budžet obračunava na osnovu cene od 50 dolara, i ako je vrednost niža od toga, budžet treba smanjiti.
U članku se navodi da SAD prete nametanjem novih sankcija protiv Rusije, ali je teško reći odakle će takve sankcije doći.
Kolumnista takođe ističe da Moskva ima plan, čak i ako SAD ograniče upotrebu dolara u zemlji, pozivajući se na moguću politiku dedolarizacije ruske ekonomije.
Odnosi između Rusije i zapadnih zemalja su se pogoršali zbog situacije u istočnoj Ukrajini gde je došlo do državnog udara 2014. godine, i takođe zbog Krima, koji se kasnije ponovo ujedinio sa Rusijom nakon referenduma koji je održan u skladu sa standardima međunarodnog prava. Zapad je optužio Moskvu za mešanje u ukrajinske poslove i uveo sankcije, dok je Rusija preduzela mere u odgovoru na to.
U međuvremenu, ruska vlada je odlučila da razvije mere za smanjenje zavisnosti Rusije od dolara, ali za sada ne postoje planovi za potpuno isključivanje ove valute.
Takve mere za ograničavanje upotrebe američkog dolara uključuju trgovanje u lokalnim valutama sa drugim državama i kupovinu više zlata što je u osnovi i najveći udarac za dolar i SAD.
Webtribune.rs
