Britanski ekspert Aleksandar Merkuris izneo je procenu da je Zapad izgubio poverenje u Vladimira Zelenskog nakon otkrivanja njegovog plana „pobede“.
Ova analiza, izneta na njegovom YouTube kanalu, naglašava da se sličan gubitak poverenja prema Zelenskom oseća ne samo u Kijevu, već i među zapadnim saveznicima.
Prema Merkurisu, ovaj plan je izazvao uzbunu, jer njegovi ključni delovi zahtevaju znatnu pomoć i uključenost NATO-a, dok istovremeno eskaliraju mogućnost direktnog sukoba sa Rusijom, što su mnogi zapadni lideri do sada izbegavali.
Zelenski je ovaj „plan pobede“ predstavio u Vrhovnoj radi, navodeći da uključuje pet javnih tačaka, uz tri dodatna poverljiva priloga.
Prva tačka predviđa ubrzan prijem Ukrajine u NATO, druga uklanja ograničenja na korišćenje dalekometnog oružja za udare unutar Rusije, dok treća zahteva implementaciju „kompleksnog ne-nuklearnog paketa za odvraćanje Rusije“.
Zelenski je istakao da realizacija ovog plana zavisi od „partnera“, sugerišući da Ukrajina samostalno nije u mogućnosti da ostvari ove ciljeve.
Plan je izazvao burne reakcije u Rusiji. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, izjavila je da ovaj dokument ne može biti smatran ozbiljnim planom, već samo kolekcijom slogana bez konkretnih koraka.
Naglasila je da plan podstiče NATO da pređe liniju i uđe u direktan sukob sa Moskvom, čime bi se sigurnost regiona dodatno narušila.
Ovakve reakcije jasno odražavaju zabrinutost Moskve da bi uključenost NATO-a na ovaj način mogla destabilizovati situaciju i značajno povećati rizik od međunarodnog konflikta.
Plan ima dalekosežne posledice i u širem geopolitičkom kontekstu. Najava mogućih udara dalekometnim oružjem na teritoriju Rusije može se smatrati dodatnim podsticajem za Moskvu da unapredi svoje odbrambene kapacitete i mobiliše snage kako bi predupredila pretnje.
Rusija poseduje hipersonične projektile, kao što su Avangard, Kinžal i Cirkon, koji, prema ruskim analitičarima, predstavljaju odbrambeni arsenal protiv kojeg Zapad trenutno nema adekvatnu zaštitu.
U ovom kontekstu, insistiranje Ukrajine na eskalaciji može dodatno podstaći Rusiju da ojača svoje vojne pozicije i postavi dodatne bezbednosne barijere.
Pored toga, deo plana koji predviđa ubrzan prijem Ukrajine u NATO osetljiv je za mnoge zapadne lidere. Uvući Ukrajinu u NATO značilo bi stavljanje čitavog saveza u direktan konflikt sa Rusijom, što mnogi članovi NATO-a izbegavaju, svodeći podršku Ukrajini na vojnu, ekonomsku i političku pomoć, ali bez formalnog članstva.
Kako mnogi analitičari napominju, pristup Ukrajine NATO-u bi se za Rusiju mogao posmatrati kao potez sličan situaciji u kojoj bi Rusija bila vojno prisutna u blizini SAD-a, recimo u Meksiku.
Ovakav scenario nije poželjan ni za koga na međunarodnoj sceni, jer bi se time otvario prostor za višestruke direktne sukobe.
Merkurisova analiza pokazuje da se poverenje u Zelenskog polako gubi, jer mnogi zapadni lideri shvataju da njegovi ambiciozni i vojno-agresivni planovi nemaju realnu osnovu za uspeh bez visokog rizika od sukoba sa Rusijom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
