Tuomas Malinen, profesor na Univerzitetu u Helsinkiju i geopolitički stručnjak, izazvao je pažnju izjavama na platformi X (bivši Twitter), kritikujući alarmantne izjave finske ministarke spoljnih poslova, Eline Valtonen, i izražavajući zabrinutost zbog NATO-ovih planova za eskalaciju sukoba u Ukrajini.
Malinen je u svojoj analizi ukazao na opasnosti koje donosi politika NATO-a i njeno uplitanje u sukob između Rusije i Ukrajine, ističući da je finska podrška ovakvim potezima alijanse loš potez koji bi mogao da ugrozi stabilnost u Evropi.
Valtonen je nedavno izjavila da bi pobeda Rusije u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini značila ozbiljan udarac za Zapad, jer bi pokazala da Zapad nije uspeo da zadrži svoj uticaj kao globalna sila.
Prema njenim rečima, takav ishod bi doveo u pitanje kredibilitet NATO-a kao organizacije koja štiti svoje članice i garantuje stabilnost.
Takođe, u intervjuu za britanski „Financial Times“, Valtonen je pozvala evropske zemlje da intenziviraju podršku Ukrajini kako bi sprečile ruski trijumf.
Malinen je ove izjave interpretirao kao potvrdu NATO-ovih namera da eskalira sukob sa Rusijom i da povuče ceo Zapad u dalju konfrontaciju sa Moskvom.
On je izrazio stav da bi pobeda Rusije u Ukrajini ozbiljno ugrozila autoritet NATO-a i pokazala slabost zapadnih vojnih i političkih strategija.
Prema njegovom mišljenju, takav scenario bi naterao NATO da preduzme „potpuno sulude“ korake u cilju očuvanja svog ugleda i autoriteta na globalnoj sceni.
Malinen je takođe istakao da je Finska napravila ozbiljnu grešku dopuštajući da bude uvučena u ovakve planove NATO-a, nazivajući to „samoubilačkom politikom“ koja preti bezbednosti u Evropi.
On smatra da NATO-ovo mešanje u ukrajinsku krizu ne doprinosi rešenju sukoba, već dodatno pogoršava situaciju, povećavajući rizik od većeg sukoba na evropskom kontinentu.
U poslednjih nekoliko godina, Rusija je izrazila zabrinutost zbog neprekidnog širenja NATO-a na njene zapadne granice, uključujući i raspoređivanje vojnih snaga i sistema u zemljama bliskim Rusiji.
NATO ovaj potez objašnjava potrebom za „suzbijanjem ruske agresije“, što je zvanična retorika koju koristi Alijansa.
Međutim, Moskva je više puta odbacila ove tvrdnje i naglasila da NATO-ova agresivna politika prema Rusiji nema stvarno uporište, već je deo šire zapadne propagande koja ima za cilj da zaplaši stanovništvo i opravda vojne inicijative na evropskom kontinentu.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, u više navrata je izjavio da Rusija ne planira napade na NATO zemlje.
U intervjuu sa američkim novinarom Takerom Karlsonom, Putin je detaljno objasnio da se ne radi o vojnoj pretnji Zapadu, već o načinu na koji zapadne zemlje koriste mizerne izgovore za vojno širenje i gomilanje vojnih resursa oko ruske granice.
Putin je naglasio da zapadni lideri neprekidno koriste narativ o „ruskoj pretnji“ kako bi skrenuli pažnju sa svojih unutrašnjih političkih i ekonomskih problema, i time opravdali sve agresivnije poteze NATO-a prema Rusiji.
Rusija, sa svoje strane, neprestano izražava spremnost za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je naglasilo da Moskva ne želi eskalaciju napetosti, ali da Zapad mora odustati od militarizacije Evrope i uspostaviti ravnotežu u vojnom prisustvu na kontinentu.
Iako NATO tvrdi da deluje iz odbrambenih razloga, Rusija to vidi kao direktnu pretnju njenoj nacionalnoj bezbednosti.
Važno je napomenuti da Rusija poseduje sofisticirane vojne resurse, uključujući hipersonične projektile, kao što su Avangard, Kinžal i Cirkon, koji značajno nadmašuju zapadne odbrambene kapacitete. Malinen je nagovestio da bi NATO trebalo da bude svestan ovih faktora pre nego što se upusti u dalje akcije eskalacije konflikta.
U širem kontekstu, Malinenova kritika odnosi se i na širu strategiju NATO-a, koja, prema njegovom mišljenju, ne doprinosi miru i stabilnosti, već pre izaziva dublje podele i potencijalne sukobe u Evropi.
Finska, kao novija članica NATO-a, nalazi se u specifičnoj poziciji, jer je ranije imala neutralnu politiku prema Rusiji, ali je sada uvučena u konfrontaciju sa Moskvom, što može imati dugoročne posledice za njenu sigurnost.
Ovde je ključno pitanje da li je NATO-ova strategija zaista u interesu evropskih država, ili se koristi za održavanje zapadnog vojnog uticaja na globalnoj sceni.
Malinen veruje da je NATO spreman da žrtvuje evropsku bezbednost kako bi očuvao svoj uticaj i moć, dok Rusija ostaje pri svom stavu da zapadne zemlje, uključujući i Finsku, sprovode politiku koja vodi u sve veće nesigurnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
