U senci dubova na obroncima Centralne Floride, desetak ljudi u kamuflaži i sa taktičkim prslucima krcatim municijom za AR-15 vežbaju precizno gađanje. Neki među njima su piloti, drugi medicinske sestre, a jedan je potpredsednik građevinske firme.
Svi oni su deo rastuće grupe ljudi u SAD koji sebe nazivaju „spremnim građanima“ – obični ljudi koji ne žele da ih iznenadi haos.
Oni ne veruju u kraj sveta u holivudskom stilu, niti svi nose aluminijumske folije na glavi. Njihov pristup je racionalniji, taktičniji, ali i ozbiljno utemeljen na stvarnim krizama koje su uzdrmale Ameriku poslednjih godina – od pandemije, preko razornih oluja, do nestabilnosti u inostranstvu.
Za razliku od klasičnih „preperskih“ pokreta koji su se ranije bavili pravljenjem zaliha i kopanjem bunkera, ovaj novi talas građana želi više: Da bude spreman, obučen, povezan i sposoban da pomogne – sebi, zajednici, možda čak i državi – kada sve ostalo zakaže.
Kako piše „The New York Times“ u središtu ovog pokreta nalazi se kurs „Kandidati u minitmene“, simbolično nazvan po revolucionarima iz doba borbe za nezavisnost SAD. Instruktor je bivši vojni veteran Kristofer Erik Rošer, čovek sa ozbiljnim vojno-taktičkim znanjem, ali i duhovnim pristupom. Svaki njegov trening počinje molitvom: „Gospode, neka oni budu Tvoje oruđe u svetu punom tame.“
Rošer je zajedno sa partnerom Tajlerom Berkom osnovao firmu Barrel & Hatchet Trade Group, a uz nju i YouTube kanal, podkast i prodavnicu opreme. Nude sve – od psihološke pripreme za krizne situacije do obuke u korišćenju dronova, radio-komunikacije, pa čak i taktike izviđanja pod noćnim uslovima.
„Sve češće se ljudi ne zadovoljavaju gađanjem u mete“, objašnjava suosnivač startapa Open Source Defense, Karim Šaja. „Žele kompletnu pripremu. Danas vidimo procvat tržišta koje pre deset godina nije ni postojalo.“
Rošer u poslednje vreme snima i video s izrazito ozbiljnom notom. Jedan od njih, pod nazivom „Stvari koje moramo zapamtiti jer dolaze mračna vremena“, više liči na propoved nego na analizu.
Pominje se sve – od aktivnosti stranih mreža, preko mogućih bezbednosnih izazova, do nuklearnih scenarija iz njegovih snova. Za neke to deluje ekstremno. Za njegove sledbenike – to je upozorenje.
Jedan od njih, Džoš Eppert iz Tampe, građevinski preduzimač i vlasnik AR-15 sa taktičkim nišanom i prigušivačem, kaže: „Nije da mislim da ću postati Rambo, ali ako već imam opremu, želim da je znam koristiti.“ Njegov ton nije dramatičan. Više podseća na osobu koja želi da bude spremna – racionalno, bez panike. Samo praktično.
Uprkos kamuflaži i oružju, ovo nisu paravojske. Bar većina njih nije. Upravo to pokušava da naglasi i Ben Spengler, bivši vojni oficir koji vodi popularan Instagram nalog sa taktičkim uputstvima.
Na njegovim snimcima nema militantne retorike. Sve je edukacija: Kako postaviti osmatračnicu, kako planirati patrolu, kako čitati kartu. Na svojoj stranici na Etsy-ju prodaje kompase, karte i terenske priručnike. Nekadašnja vojna literatura sada ima novu publiku – obične ljude koji žele da nauče više.
Spengler pojašnjava: „To nisu ljudi koji planiraju revoluciju. To su ljudi koji idu u planinu, vole prirodu, ponekad odu na strelište. Imaju grupu prijatelja s kojima vežbaju. Žele znanje, ne uniformu.“
Na drugom kraju spektra, bliže urbanom humanizmu nego ruralnom militarizmu, stoji Deni Kembel iz Orlanda. Nakon što joj je kolega pogođen nasumičnim hicem tokom pljačke, počela je da vežba.
Danas vodi grupu „Zaštiti svet“, koja uči ljude ne samo da pucaju, već i da pruže prvu pomoć, da koriste radio stanice u slučaju prekida komunikacija i da dele lekove protiv predoziranja u ugroženim četvrtima.
„Ovo je više od treninga – ovo je zajednica“, kaže Deni. Njena grupa okuplja advokate, policajce, obične građane. Svi su tu iz istog razloga: Žele da budu korisni kad bude najteže.
Pokret „spremnih građana“ raste iz osećaja da oslanjanje na sistem možda više nije dovoljno. To nije ni odbacivanje vlasti, ni poziv na borbu. Više podseća na kolektivno prepoznavanje nesigurnog sveta – i pokušaj da se na njega odgovori sa znanjem, opremom i solidarnošću.
U zemlji gde se ekstremne vremenske nepogode smenjuju s društvenim tenzijama, gde se globalne krize prelivaju u svakodnevicu, sve veći broj ljudi ne želi da bude pasivan posmatrač.
Možda najvažnije pitanje nije da li su oni preterano oprezni, već: Šta to govori o svetu u kojem živimo kada obični ljudi sve češće osećaju potrebu da postanu deo ove tihe, naoružane budnosti?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
