SAD su postale najveći svetski snabdevač tečnim prirodnim gasom, prema „Upravi za energetske informacije“ (EIA).
Više od 40% izvoza otišlo je u Evropu. Međutim, Vašington izbegava dugoročne ugovore i jasno stavlja do znanja partnerima, da trgovina može stati u svakom trenutku zbog rasta domaće tražnje. Ovo bi zadalo veoma snažan udarac ekonomiji EU.
Unutrašnje rezerve
Do prošle godine Evropljanima nije baš bilo potrebno američko gorivo, ali ruska energija je sankcionisana, a kupovine LNG-a su naglo porasle. Prema „VIGON.Consulting“ – za 60,6%, do 120,6 miliona tona.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Učešće SAD u evropskom uvozu dostiglo je 42,7%. Katar ima 15,3, Alžir i Nigerija po 14,3. Rusiji je ostalo nešto više od 13%. „Gas Infrastructure Europe“ (GIE) procenjuje da su skladišta u EU sada popunjena 55%.
[adsenseyu1]
Amerikanci su povećali isporuke Starom svetu za skoro 2,5 puta, zbog preraspodele resursa iz drugih pravaca. U izveštaju Saveta ekonomskih savetnika pri Beloj kući se navodi- izvoz u Kinu u 2022. godini smanjen je za 76,7%, u ostale države Azijsko-pacifičkog regiona – za 36,8, a u ostale zemlje – za 40,7. Generalno, prodaja LNG-a je porasla za 8,8%.
Ministarstvo energetike SAD upozorava da su kapaciteti ograničeni, pa je potrebna fleksibilnost, i bolje je uzdržati se od dugoročnih ugovora. Još nema planova za povećanje proizvodnje. Štaviše, prošle nedelje smo zabeležili smanjenje dnevne proizvodnje i rast cena LNG-a za 3%.
„Približili su se plafonu kapaciteta postojeće infrastrukture. Čak i uz nastavak rada jednog od najvećih „Freeport“ pogona u punom kapacitetu nakon nesreće, da bi povećali izvoz, moraće da investiraju u nove proizvodne kapacitete“, kaže Aleksej Grivač, zamenik šef Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Rusije.
Analitičari primećuju i nedostatak besplatnih nosača gasa na svetskom tržištu. Morski tankeri su sada potrebni bukvalno svima – od Katara, Trinidada i Tobaga do SAD i Australije.
[adsenseyu4]
Sukob interesa
Prema rečima ruskog stručnjaka za industriju, Leonida Hazanova, američke rezerve prirodnog gasa i kapaciteti su dovoljni da zadovolje i domaću potražnju i izvoz. Međutim, preveliki rast snabdevanja nije od koristi Vašingtonu. Ovo će smanjiti cenu plavog goriva u Evropskoj uniji, Japanu, Indiji, pa čak i Kini“, objašnjava on.
Takođe, preintenzivan izvoz može da se pretvori u ubrzanje inflacije.
Kada se vadi nafta iz škriljaca, dobija se i gas. Razdvoji se na različite komponente, uključujući i metan, gde se tečni izvozi, kaže stručnjak. Od 2004-2020, zbog koncesionog kreditiranja, došlo je do buma iz škriljaca, LNG je počeo da se proizvodi mnogo više.
Međutim, kolaps cena energenata tokom pandemije, primorao je banke da pooštre svoju politiku kreditiranja – proizvodnja nafte, i shodno tome proizvodnja LNG-a, počela je da jenjava, a povećana potražnja za gorivom u EU je podigla cene i u SAD.
Bivši ministar spoljnih poslova Austrije, Knajsl, rekao je da će, ukoliko Amerikanci odluče da ograniče izvoz, Brisel morati da donese „veoma teške odluke”. Nemaran odnos prema energetskoj bezbednosti nosi strašne posledice po EU, naglasila je ona.
„Američki predsednik Džo Bajden, je oštro kritikovan, jer Amerikancima nije obezbedio normalan život. Da bi poboljšao svoj rejting, može da zabrani izvoz LNG-a i time snizi cene na domaćem tržištu“, tvrdi Hazanov. Vašington se uvek rukovodio isključivo sopstvenim interesima.
Očekivanja Evrope
U međuvremenu, EU se uglavnom oslanja na američki izvoz. Nemačka, tradicionalni potrošač gasovoda iz Rusije, hitno gradi LNG terminale. Tri plutajuće instalacije su već porinute u Vilhelmshavenu, Lubminu i Brunsbutelu. Ukupno se realizuje šest projekata ukupnog kapaciteta 33 milijarde kubnih metara godišnje. Poređenja radi- 69 milijardi rubalja je ispumpano kroz Severni tok 2021. godine. A prvi stacionarni terminal biće gotov tek do 2026. godine.
Osim toga, potrebne su garancije. Na primer, instalacija u Vilhelmshavenu ima ugovor samo sa Katarom, od 2026. godine. Pre toga sve zavisi od američkih fabrika, uključujući i one još neizgrađene – Port Arthur, Plakuemines LNG i CP2.
„LNG po jednom dugoročnom ugovoru, za dva miliona tona godišnje za jedan od novih terminala u Nemačkoj, koštaće 30-50 odsto više od ruskog gasa. Trebale su se isplatiti visoke tržišne cene, koje je Vašington postigao zahvaljujući krizi u energetici. Do sredine 2021. nije bilo moguće u potpunosti pokriti troškove američkog LNG“, napominje Grivač.
Prema procenama stručnjaka, cena tečnog gasa je 1,5-2 puta veća od cevovodnog gasa. Održavanje terminala je takođe skupo. Na primer, za instalaciju u Vilhelmshavenu izdvojeno je 732 miliona evra. To ne može da priušti svaka zemlja EU. Međutim, pred napuštanjem nuklearne energije i nedovoljnom efikasnošću zelenih izvora, Brisel jednostavno nema drugog izbora.
Webtribune.rs
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
