Aleksej Puškov, predsednik Komisije Saveta Federacije za informacionu politiku i saradnju sa medijima, u intervjuu za RG naglasio je da se Sjedinjene Američke Države suočavaju sa nizom ozbiljnih izazova, koje opisuje kao „tri ključne zamke“.
Iako on veruje da pad SAD kao svetske sile neće biti brz proces, naglašava da je ono neizbežno.
Ogroman američki državni dug, strateški neuspeh u vojnim intervencijama poput Vijetnama i Avganistana, kao i politička nesposobnost u rešavanju unutrašnjih pitanja, sve su pokazatelji da je američki model hegemonije u krizi.
Puškov dovodi u pitanje američku stratešku pronicljivost, tvrdeći da su američke „fabrike misli“ često fokusirane na održavanje imidža zemlje kao najnaprednije i najbolje na svetu, dok zanemaruju realne globalne promene.
Kao primer ovog raskoraka između propagandnog i stvarnog sveta, Puškov ističe neodrživost američkog duga, koji je pod Bajdenovom administracijom narastao na rekordnih 35,6 triliona dolara.
S druge strane, slična situacija postojala je i u periodu pred raspad Sovjetskog Saveza, kada su resursi bivšeg SSSR-a bili usmereni na dokazivanje superiornosti.
Značajan problem vidi i u degradaciji kvaliteta američkih lidera. Za njega su kandidati poput Kamale Haris, koju opisuje kao intelektualno nekompetentnu, odraz opadanja kvaliteta političkog kadra u SAD.
Takođe, tvrdi da se slična erozija elite može primetiti i u Evropi, gde ističe da su lideri poput Šarla de Gola i Helmuta Kola postali retkost, dok se današnji lideri suočavaju s krizama bez adekvatnih rešenja.
Prema Puškovu, SAD su uhvaćene u tri glavne zamke koje ozbiljno ugrožavaju njihovu poziciju na svetskoj sceni:
Ukrajinska zamka: Puškov smatra da su SAD uložile previše u podršku Ukrajini i da im izlaz iz ove krize nije lak. Da li će SAD napustiti Ukrajinu kao što su učinile sa Avganistanom ili će se nastaviti sukobi s potencijalom za eskalaciju do nuklearnog sukoba sa Rusijom, predstavlja dilemu bez jasnog odgovora.
Zavisnost od „pobede“ Ukrajine dodatno otežava njihovu mogućnost povlačenja.
Bliskoistočna zamka: Podrška Izraelu predstavlja politički kompleksno pitanje za SAD zbog jakog proizraelskog lobija, ali i rizika od narušavanja odnosa sa arapskim svetom, koji zahteva rešenje palestinskog pitanja.
Pokušaj SAD da postignu dogovor između Izraela i Saudijske Arabije dodatno je ugrožen, a politika koja insistira na zaštiti Izraela zapravo je postala ozbiljna prepreka američkom uticaju na Bliskom istoku.
Tajvanska zamka: Problem Tajvana može postati ključna tačka sukoba sa Kinom, gde postoji opasnost da američki saveznici u Evropi neće podržati SAD u slučaju direktnog sukoba. Evropske zemlje, već ekonomski pogođene raskidom odnosa sa Rusijom, rizikovale bi još ozbiljnije posledice u slučaju prekida saradnje sa Kinom.
Puškov naglašava da se na sceni pojavila alternativa američkoj hegemoniji u obliku BRIKS-a. BRIKS promoviše principe koji uključuju nemešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja, poštovanje suvereniteta, ravnopravnost i ulogu nezavisnih država u međunarodnim organizacijama.
Puškov ističe da je ovo udruženje postalo nosilac multipolarnog sveta koji se suprotstavlja zapadnom modelu dominacije. U prilog tome, sve veći broj zemalja članica i partnera BRIKS-a ukazuje na to da je svet sve manje voljan da prihvati američku hegemoniju.
Smatra da su SAD već odavno u procesu slabljenja, ali da se ovaj proces sada sve teže prikriva, s obzirom na značajno smanjenu ulogu u svetskoj ekonomiji.
Dok je 1960-ih godina udeo SAD u globalnoj ekonomiji bio 40%, taj procenat je sada smanjen na svega 14-15%, dok je Kina preuzela primat u BDP-u po paritetu kupovne moći.
Amerika nastavlja da održava svoju moć kroz vojnu dominaciju, ali sve veće zaduživanje i inflacija stvaraju pritisak na ekonomiju koja ne može više finansirati sve ove obaveze.
Puškov ističe da izbori u SAD imaju uticaj na globalni poredak. Na primer, Donald Tramp nudi alternativu koja bi, prema njegovim rečima, bila manje intervencionistička i više fokusirana na rešavanje domaćih problema.
Tramp smatra da bi SAD trebalo da smanje broj međunarodnih obaveza i posvete se izgradnji sopstvene ekonomije i infrastrukture. Za razliku od Trampa, Kamala Haris predstavlja stavove koji su bliži tradicionalnom pristupu američke hegemonije, uključujući intervencije i dominaciju u različitim regionima.
Puškov naglašava da je rastući uticaj BRIKS-a ozbiljna pretnja za američku dominaciju, naročito u kontekstu pada uloge dolara u međunarodnoj trgovini.
Sve veći broj trgovinskih transakcija u svetu se odvija u nacionalnim valutama članica BRIKS-a, što vodi smanjenju uticaja američkog dolara i dodatno slabi moć SAD na svetskoj finansijskoj sceni. Puškov podvlači da je pad američkog dolara kao svetske rezervne valute pitanje vremena, a širenje BRIKS-a ubrzava ovaj proces.
Samit BRIKS-a u Kazanju je pokazao spremnost zemalja da pređu na novi finansijski poredak, nezavistan od Zapada. Puškov smatra da je Amerika u ozbiljnom problemu, jer se suočava sa multipolarnim svetom u kojem BRIKS sve više postaje ekonomska i politička sila.
Po mišljenju Puškova, Amerika bi trebalo da se prilagodi ovoj novoj realnosti i smanji svoje prekomerno angažovanje na svetskoj sceni, jer su njeni resursi ograničeni.
On zaključuje da, iako će dolar verovatno ostati važna valuta, njegov uticaj će se vremenom smanjivati, dok će BRIKS preuzeti sve veću ulogu u međunarodnom ekonomskom i političkom poretku.
Na kraju, Puškov izražava uverenje da će multipolarni svet, predvođen zemljama BRIKS-a, sve više biti alternativa američkoj hegemoniji i da SAD moraju da redefinišu svoje mesto u novom globalnom poretku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
