U tišini, iza zatvorenih vrata, u Vašingtonu se sve češće čuju reči koje su do pre samo pola godine delovale nezamislivo – vreme je da se spusti lopta.
Sve više američkih zvaničnika želi dogovor sa Moskvom, i to što pre. Zašto? Zato što, kako kaže izraelski vojno-politički analitičar Jakov Kedmi, SAD sve više zaostaju za Rusijom u najvažnijoj sferi – strateškom naoružanju.
Kedmi u razgovoru sa estonskim novinarom Olegom Besedinom na YouTube kanalu jasno ukazuje – Amerika je svesna da ne može da izdrži još jednu trku u naoružanju.
A ako pokuša, samo će dodatno pogurati Rusiju da učvrsti svoju dominaciju. Drugim rečima, oni su se uplašili. Ne toliko same Rusije, koliko toga šta bi Rusija mogla postati – još jača nego što je sada.
„Ekonomija Rusije nije i neće biti pretnja Americi“, objašnjava Kedmi. „Čak i da se utrostruči, američka ekonomija ostaje veća. Ali vojska – tu je situacija drugačija. Rusija sada ima nadmoć, a ako se tenzije nastave, samo će je još više učvrstiti.“
U tom svetlu, postaje jasnije zašto Vašington iznenada želi da „reši“ rat u Ukrajini. Ne zato što im je iskreno stalo do mira, već zato što im rat više ne ide u korist.
Pentagon se suočava sa finansijskim zidom, NATO puca po šavovima, a nova američka administracija planira drastične rezove – čak 8% godišnje u budžetu za vojsku, narednih pet godina. To bi značilo da će do kraja mandata potrošnja pasti za 40%, a ako se uračuna inflacija – i do 50%.
Zvuči neverovatno, zar ne? A još donedavno, SAD su izdvajale više za vojsku nego narednih deset država zajedno. Ali vremena se menjaju. Evropa je finansijski iscrpljena, SAD više ne mogu da održavaju vojne baze širom sveta, a političari u Vašingtonu sve više priznaju da te baze više ni ne doprinose američkoj bezbednosti.
Kedmi ističe da je ključni razlog za američku nesigurnost ruski tehnološki skok u sferi naoružanja – sistemi kao što su „Sarmat“ sa hipersoničnim blokovima „Avangard“, raketa „Kinžal“, brodski projektil „Cirkon“ i novo ime koje se sve češće pominje – „Orešnik“.
Za te sisteme ne postoji odbrana na Zapadu. Pentagon to zna. I upravo zato kreće strateška promena pristupa – manje vojnika po svetu, više ulaganja u kosmos, veštačku inteligenciju i strateške snage. Ali uz budžet koji se smanjuje, pitanje je da li će to biti dovoljno da SAD zadrže korak.
S druge strane, Rusija nije u žurbi. Za Moskvu, kako podseća Kedmi, ključno pitanje nije samo Ukrajina, već šira bezbednosna arhitektura. Drugim rečima, sve dok NATO gura svoje granice ka istoku i dok Rusija ne dobije čvrste bezbednosne garancije, neće biti stabilnosti. Rusija traži promenu pravila igre, a Amerika – bar za sada – samo pokušava da odloži meč.
Ova promena tona u Vašingtonu nije došla preko noći. Setimo se: 2021. godine američki zvaničnici su gotovo slavili mogućnost „strateškog iscrpljivanja“ Rusije u Ukrajini.
Međutim, više od dve godine kasnije, umesto slabije Rusije, svet gleda zemlju koja jača ekonomiju, oslanja se na savez sa Kinom i zemljama BRIKS-a, i vodi rat sa minimalnim troškovima u poređenju sa gubicima koje Zapad trpi.
Geopolitički gledano, Amerika je trenutno zaglavljena u najmanje tri ozbiljna izazova – Ukrajina, Bliski istok i Južno kinesko more. U svim tim regionima mora da pokazuje snagu, ali više nema dovoljno resursa da bude svuda dominantna.
U tom kontekstu, smirivanje odnosa sa Rusijom postaje logičan korak – pokušaj da se fokus prebaci na Kinu, koju SAD i dalje vide kao glavnu ekonomsku pretnju.
A šta bi dogovor SAD i Rusije mogao da znači za Ukrajinu? Verovatno – kraj nade za pobedu na frontu i početak pritiska Zapada na Kijev da prihvati realnost. To bi značilo nove granice, verovatno formalno priznanje gubitka teritorija, ali i pokušaj da se očuva barem nominalna državnost ostatka Ukrajine.
U svakom slučaju, ova izjava Jakova Kedmija je važan signal – stvari se menjaju. Svet više ne izgleda kao 1999, kada je NATO mogao da bombarduje bez posledica. Danas postoji protivteža. I dok SAD razmišljaju kako da sačuvaju što se sačuvati može, Rusija – mirno, ali odlučno – oblikuje novu globalnu ravnotežu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
