Rusija je odgovorila na tužbu pokrenutu u Sjedinjenim Državama zbog takozvanih carskih dugova, i to prilično direktno – postavljanjem roka i jasnih zahteva.
Američkom investicionom fondu Noble Capital RSD, koji pred federalnim sudom u Vašingtonu traži isplatu čak 225,8 milijardi dolara po osnovu obveznica Ruske imperije iz 1916. godine, Moskva je poručila da do 30. januara povuče tužbu.
U suprotnom, kako je saopšteno, Rusija će tražiti da se postupak obustavi. Tužba je podneta protiv Ruske Federacije, Ministarstva finansija RF, Centralne banke i Fonda nacionalnog blagostanja, a predmet se vodi pred federalnim sudom SAD u okrugu Kolumbija. Pravnu odbranu ruskih interesa preuzela je međunarodna advokatska kancelarija Marks & Sokolov.
Iz te kancelarije je za RIA Novosti potvrđeno da je ruska strana zvanično zahtevala povlačenje tužbe do navedenog datuma. Ako se to ne dogodi, biće podnet predlog za odbacivanje slučaja, takozvani motion to dismiss, uz pozivanje na američki Zakon o imunitetu stranih država, poznat kao Foreign Sovereign Immunity Act. Drugim rečima, Rusija računa na pravni štit koji u SAD štiti strane države od ovakvih tužbi.
Sam fond Noble Capital RSD tvrdi da je vlasnik obveznica Ruske imperije u nominalnoj vrednosti od 25 miliona dolara, sa kamatnom stopom od 5,5 odsto, koje su svojevremeno emitovane preko National City Bank of New York.
Prema navodima tužioca, Rusija je kao pravni sledbenik Sovjetskog Saveza preuzela i obaveze koje potiču još iz vremena imperije, a koje danas, sa obračunatim kamatama, dostižu iznos od najmanje 225 milijardi dolara.
U tužbi se navodi da je „Ruska Federacija, kršeći doktrinu kontinuiteta vlasti, odbila i nastavlja da odbija da ispuni određene obaveze po državnim dugovima koje je preuzeo njen prethodnik, Ruska imperija“. Reč je o formulaciji koja u pravnom smislu nosi težinu, ali i o pitanju koje se u međunarodnim odnosima otvara decenijama, sa različitim tumačenjima i presedanima.
Iznos koji Noble Capital RSD potražuje, preračunato po trenutnom kursu, iznosi oko 17,5 biliona rubalja. To je suma koja odgovara približno 43 odsto godišnjeg budžeta Rusije, koji za ovu godinu iznosi 40,2 biliona rubalja. U poređenju koje dodatno ilustruje razmere zahteva, taj iznos je veći od zbirne tržišne vrednosti Sberbanke, Gazproma i Rosnjefta, koje se procenjuju na 6,5, 2,9 i 4,2 biliona rubalja.
Fond, prema dostupnim informacijama, računa da bi eventualna naplata mogla da se izvrši iz ruske imovine koja je zamrznuta u okviru sankcija uvedenih nakon pripajanja Krima Rusiji 2014. godine i nakon početka oružanog sukoba u Ukrajini 2022. godine. Upravo tu se, kako primećuju upućeni, sudaraju pravo, politika i realnost globalnih finansija.
Koliko god da ovaj slučaj deluje kao povratak duboko u arhive 20. veka, posledice su vrlo savremene i opipljive. Pravna bitka tek ulazi u osetljivu fazu, a ishod će zavisiti ne samo od sudskih argumenata, već i od šireg geopolitičkog konteksta u kojem se ovakvi sporovi danas vode. Kako će se sve završiti, ostaje otvoreno pitanje koje prevazilazi samu sudnicu.
