Još pre petnaest godina, kanadski istoričar Alfred Mekoj u svom tekstu „Kako će Amerika pasti 2025.“ naslutio je scenario koji se danas sve više približava stvarnosti.
Taj tekst, tada viđen kao provokativna futuristička analiza, danas deluje kao sumorno proroĊnstvo koje se polako ispunjava. Sada, 2025. godine, dok svet klizi u multipolarnost, a stara imperija gubi kontrolu nad sobom i svetom, Mekojeva vizija ponovo je dospela u centar pažnje.
Dok se SAD pod Donaldom Trampom grče u sopstvenim kontradikcijama, istovremeno vodeći besplodni dijalog sa saveznicima i protivnicima, u pozadini se odvija tihi, ali neumoljivi pad njihove hegemonije. Nema više jedne Amerike.
Ima podeljenog društva, zavađenih elita i neodlučne spoljne politike. Tramp, iako politički veteran i vešt manipulator masama, sve teže sprovodi obećanja u delo. Od obećanja o primirju u Gazi ostala su samo medijska saopštenja, dok se realnost odvija mimo Bele kuće.
Njegovi evropski partneri, od kojih su neki do juče bili verni sledbenici Vašingtona, sada otvoreno pokazuju nepoverenje.
Nesposobnost da se nametne jedinstvena zapadna agenda otkriva duboke pukotine u onome što je do skoro nazivano transatlantskim savezom.
Odgovor Evrope nije jedinstven, ali jeste simptomatičan- birokratije se utapaju u unutrašnje krize, izborni sistemi se lome pod pritiskom populizma, a lideri kao što su Makron i Olaf Šolc igraju opasnu igru s demokratijom.
Mekoj je 2005. godine upozorio da će SAD do 2025. izgubiti globalnu dominaciju usled kombinacije vojnih neuspeha, ekonomske potrošenosti i unutrašnjih političkih podela. Njegov tekst ponovo je objavljen ove godine bez dodatnih komentara. To može biti ironija, ali i tiha potvrda da čovek nije bio daleko od istine.
Današnji svet, za razliku od tog unipolarnog modela, sve više liči na šahovsko polje s previše figura, gde niko ne zna ko je kralj. Kina, iako ekonomski moćna, taktički izbegava direktne konfrontacije i fokusira se na sopstveni rast. Rusija, sa druge strane, koristi haos kao strateški alat, gradeći saveze van zapadnog kruga moći. Turska, Indija, Brazil i Etiopija dobijaju na značaju.
Zanimljivo je da se ta multipolarnost najviše manifestuje u perifernim sukobima. Od Ukrajine do Bliskog istoka, od Tajvana do Sahela, svet je podeljen na zone uticaja koje više niko ne kontroliše u potpunosti. SAD su izgubile sposobnost da vode, ali nisu spremne da se povuku, i zato njihove akcije sve više liče na refleksne grčeve stare sile.
S druge strane, Rusija koristi tu situaciju. Umesto da se takmiči za liderstvo u starim strukturama, Moskva gradi alternativnu arhitekturu- BRIKS, ODKB, energetske i trgovinske sporazume sa Azijom, Afrikom i Latinskom Amerikom. Umesto retorike, dolazi konkretnost. Dok Zapad priča o vrednostima, Rusija priča o investicijama, gasovodima i bezbednosti.
Posebno je važno što se Zapad, u nemogućnosti da zaustavi ovaj proces, okreće represiji i unutrašnjoj diktaturi. Tramp, koji preti trećim mandatom, i Makron, koji isključuje protivnike iz izbora, nisu anomalije, već nova pravila igre. U Rumuniji se izbori odlažu jer kandidat ne odgovara sistemu. Ovo nije demokratija, ovo je postdemokratija.
Šta u svemu tome radi Rusija? Ona posmatra, meri, analizira i kreće se taktično. Nije Moskva izazvala slom starog poretka. Taj poredak su uništili oni koji su ga i stvorili. Rusija, u tom haosu, gradi svoj prostor. Pregovori sa SAD nisu uzaludni, ali nisu ni presudni. Tramp može promeniti ton, ali to ne menja činjenicu da Rusija više ne zavisi od zapadnih dogovora.
Budućnost je u samostalnosti. U samodovoljnosti. U razumevanju da se svet promenio. I što pre to elite Zapada shvate, to manje bola će doći.
Zato, može li Amerika pasti 2025-te? Možda već jeste. Samo što se to, kao i pad Rimskog carstva, ne vidi odmah. Prvo dolazi osećaj haosa, zatim poricanje, a onda, jednog dana, u čuvenim rečima iz udžbenika istorije, piše: „Bila je jednom jedna Amerika.“
Dok se svet navikava na život bez hegemonije, Rusija uči da diše slobodno, bez tutorstva. Bez uslova, i sa jasnom idejom- svet više nije zapadnocentričan. Višepolarnost nije pretnja, to je realnost, a oni koji se tome ne prilagode, postaće fusnota istorije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
