Uprkos svojoj “servilnosti” prema Putinu tokom pregovora u Moskvi, Redžep Tajip Erdogan od njega nije mogao da dobije ustupke u Siriji, piše The Globalist, koji vrlo negativno komentariše „neposlušnost“ turskog predsednika na upozorenja koja stižu iz Vašingtona.
Prema objavi, sve dok Sjedinjene Države i njihovi saveznici ne razviju koherentnu strategiju koja će da spreči da Turska sklizne u rusku zonu uticaja, Putin će nastaviti da “vrti Erdogana oko malog prsta kako želi”. The Globalist podseća kako ruski analitičari Erdogana nazivaju “ruskim čovekom u NATO paktu”.
[adsenseyu1]
Krajem avgusta je turski predsednik Erdogan, kao gost Vladimira Putina, učestvovao na ceremoniji otvaranja međunarodne vazdušne izložbe MAKS u Rusiji, piše The Globalist.
Iako je Ankara članica NATO-a, Turska nastavlja da klizi u sferu uticaja Kremlja , što se može videti iz Putinovih pokušaja prodaje ruskih aviona Su-35 i Su-57 Erdoganu, dok ruski prevoznici isporučuju već drugu diviziju sistema S-400 Ankari.
“Ali, uprkos tome, Erdogan Moskvu nije posetio radi kupovine ruske vojne opreme, već zbog svoje očajne želje da uz pomoć Putina zaustavi napredovanje sirijskog predsednika Bašara el Asada duboko u zonu delovanja turske vojske na severozapadu Sirije”, tvrdi autor članka.
Ne tako davno su snage “sirijskog režima” opkolile snažno utvrđenu tursku osmatračnicu u gradu Morek na jugu Idliba. Pre tih događaja je sirijsko vazduhoplovstvo bombardovalo militante u pratnji turskog vojnog konvoja koji je trebao da isporuči zalihe do opkoljene tačke. Usred ove vojne konfrontacije, Putin je nekoliko dana dbio da odgovori na Erdoganove pozive.
Kremlj je kasnije obavestio Ankaru da bi ruski čelnik mogao da se sastane s Erdoganom na vazduhoplovnoj izložbi.
[adsenseyu1]
Shodno tome, The Globalist zaključuje da je stvarni prioritet za Erdogana, koji je žurno dogovorio putovanje u Moskvu, bio da spreči da se ista situacija ponovi s drugim turskim posmatračkim mestima.
Pre sastanka je Putinov potparol primetio sledeće: “Turska je naš bliski partner, naš saveznik .” Osim toga, nagovestio je da će se tokom pregovora strane podjednako dotaći teme prodaje oružja i situacije u Idlibu.
Tako se dogodilo da Putin Erdogana nije počastio samo sladoledom, već je s njim razgovarao i o daljnjoj prodaji opreme i pitanju zajedničke proizvodnje oružja i vojne opreme.
U odgovoru, Erdogan je toplo rekao Putinu: „Želimo da se naše jedinstvo nastavi u nekoliko područja odbrambene industrije. To mogu biti putnički ili vojni avioni. Ono što je važno je duh saradnje.”
Međutim, prema objavi, uprkos “servilnosti” prema Putinu, Erdogan nije uspeo da dobije ustupke u Idlibu. Asadove snage ne samo da nisu zaustavile svoj napredak, već su zadale udarce militantima u blizini drugog turskog posmatračkog mesta.
Istovremeno, zbližavanje turskog predsednika i Putina izazvalo je bes američkog Kongresa. Nekoliko sati nakon dolaska druge pošiljke sistema S-400 u Tursku i Erdoganove izjave o njegovom interesu za kupovinu ruskih aviona, Odbor za spoljne poslove Zastupničkog doma američkog Kongresa je zatražio od Trampa “da Turskoj uvede sankcije u skladu sa američkim zakonom”.
[adsenseyu4]
Sledećeg dana, američki ministar odbrane Mark Esper upozorio je da Ankara neće moći da se vrati programu izgradnje borbenih aviona F-35 sve dok Turska ne ukloni sisteme S-400 sa svoje teritorije.
“Uprkos skoro stalnoj bahatosti Erdogana, Putin ga i dalje vrti kako želi”, navodi list.
„Sve dok Vašington i njegovi transatlantski saveznici ne razviju koordiniranu kontrastrategiju, Moskva će nastaviti da iskorišćava turskog vođu u Ankari, kog ruski analitičari već nazivaju “našim čovekom u NATO savezu”, za The Globalist piše Ajkan Erdemir, viši saradnik američke Fondacije za odbranu i demokratiju.
(logicno.com)
